Radničke novine

лозофи назвали ћогпо 8ар1еп5 постаје ратујућа животиња. Ако је то икад изгледало тачно, онда то бејаше оних дана кад смо били у Мачви и сваког дана, сваке ноћи пуцали, јуришали, бранили се дуж Саве и Дрине. Данн, недеље и месеци пролажаху, без краја. Али, тада настаде наше повлачење. Утврђени се положаји напуштаху, села и градови, поља и њиве напустисмо и узмицасмо. Народ је такође бежао. Навикли на мртве и рањене војнике, уобичајили смо без узбуђења гледати крваве, унакажене војнике. Али нисмо могли равнодушно гледати три реда кола друмом, жену, децу по блату, по мразу, на киши, на снегу. Бежанија прекрилила све путеве, сва села, опустоши све, што иза војске остаде. Од Уба настаде бацање мале деце, чији је врисак парао уши и очврсле, умртвљене нерве још једном јако, дубоко заталасао. Испуниле се речи Ђуре Јакшића: бацајте сами у огањ децу... Дани су били тешки, тежи од олова; смрт је била нешто најмање, без вредности што се човеку може десити. Тешка је мора притисла наше душе, без излаза, без икакве светлости ситуација. Сви смо прежалили и себе и свакога; без најмање потреса, са једним „ух' примали смо вести о смрти многих и многих пријатеља и познаника. Али, дошла је вест која је била ужаснија од обичних. Туцовић је погинуо. Нисам први који у то нисам поверовао. Тражио сам сигурнијих доказа, и са зебњом у души одем до завојишта његове дивизије. Ту ми потврдише ту страшну вест. Нација која изумире на рововима, нација која изгуби све способно, та нација губи и свог Туцовића. Деца и жене, сиротиња и инвалиди који губе своје храниоце губе и свог политичког браниоца, заштитника и трибуна. Погинуо је народни трибун, погинуо је заједно са масом народа. Погинуо је што је волео тај народ, што је волео своје војнике, што се излагао ватри да би сачувао њих, што је бдио над њима као отац над децом. Погинуо је зато што је био карактер, што није крио главу и што није остављао војнике да сами гину, да без официра лутају по бојном пољу. Тог је дана његов пук вршио јуриш, и заузео непријатељске ровове, и он је ту учествовао. Куршум му је тада прошао кроз срце, и оно топло срце престало је куцати. Само је казао: изнесите ме. Лежао је целог дана у једној кући, где га је обишао друг Топаловић, а сахранио га је његов рођак из 1У-ог пука.

Наша туга за Туцовићем

Изјавили су саучешће за нашим Туцовићем: Богдан Гоујић, члан Радничке Коморе, сада војник II позива дунавске дивизије; друг Миладин Милошевић, бојаџија из Крушевца, који сасвим тачно и лепо, између осталога, пише и ово: „Ма колико да је велика породица Социјализма, још је већа била душа нашег неумрлог друга Туцовића; па кад тој великој породици угине таква душа, онда је лако разумети бол те велике породице Социјализма“. Друг Д-р Дугмеџиев адвокат из Варне упутио је на адресу друга Лапчевића своје саучешће за Туцовићемј: — Уз свој социјалистички поздрав изјављујем најживљи бол за скупим губитком, непрежаљеним Туцом и за осталим палим друговима.

РАТНЕ ЖРТВЕ

Властимир Миљковић, Гвозден Васиљевић, Драгољуб Васовић, Драгољуб Павшић, браварски радници и Љубомир Перић, ковач. радник, чланови Савеза Метал. Радника.

Пали су као жртве овога страшнога рата. Сви су ови људи млади и ваљани, њихов је живот имао тек да настане. У њима наш Савез губи вредне чланове а наша Партија ваљане социјал-демократе. Нека је слава нашим добрим друговима.

За Радничке Новине — ДОБРОВОЉНИ ПРИЛ03И Љубица Бошка Стојановића 10 динара, Димитрије Илић руд. рад. 1 лин., Тодор Станковић пушкар 1 дин., Д-р Семашко 2 дин., Косара Јовановић 050 днн., Ђорђе Манојловић јорганџија 1 дин., Трлјко Антић бурегџија 1 дин., Д-р Андра Живковић 2 дин., Живко Брђанин 5 дин, Ђорђе Ђорђевић пек. рад. 1 дин., Мих. Благојевић кр. рад. 1 днн. Сви из Ћуприје. Сава Јовановић 2 дин., Лтубиша Јефтовић 2 50 дин., Војислав Поповић 2 дин., Милан Дрезгић 2 дин., Драгиша Никетић 250 дин., Љуба Павићевић 4 дин., Живан Влајинић 3 дин., Мнлнвоје Богојевић 1 ’50 дин., Никола Дрезгић 1 дин., Душан Каленић 1 дин., Душан Радивојевић 1 дин., Антон Горлачек 1 дин., Данило Стаменковић 1 дин., Драгол>уб Рнстић 1 дин., Добросав Љубисављевић 1 дин., Љуба Субић 0-50 дин., Мија Марјановић 0 50 днн., Станн.мир Кал,евић 0 50 дин., Радисав Јовановић 0’50 дин. Сви су другови ливци из крагујевачке фабрике. Новак Вучићевић кож. рад. 2 дин., Димитрије Ракић моделар 0’50

које је сада везују са Француском, благодарећи Гприраштају трговинских веза између обе земље. И еудтан едуша папу1 Рим, 28 декембрз. — Папа је примио овакву депешу од султана: Внсоко ценећи хумана осећања, којима је задахнут предлог Ваше Светости о размени заробљеника, неспособних за војну службу срећан сам да дам свој пристанак на тај, предлог. Енгдеека војека Лондон, 27 декембра. — Регрутовање се вршило до сада нормално. Недостатак у официрима у првој фази рата*задавао јебриге, али нам је пошло за руком да попунимо официрске кадрове и сада располажемо довољним бројем резерви. (Кор. Биро).

П0СЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

Борбе око Караургана Петроград, 28. декембра. — Главни генералштаб кавкаске војске саопштава: Борба у околини Караургана наставља се са истом упорношћу. На осталим фронтовима није било никакве битне промене. Ауетријанци ее и да/ве повдаче Петроград, 28 декембра. — Не јављају ни за какву важну промену на аустријском фронту. Наши појединачни напади крунисани су успехом. Аустријанци се свуда повлаче. У областима у којима смо нападали, свуда смо заробљавали непријатељске војнике. Енгдеека фдота Лондон, 27 декембра. — На јучерашњој седници Дома Лордова, маркиз де Креве казао је, да је Енглеска успела да има надмоћност на мору за једно невероватно кратко време. Не може се довољно захвалити флоти на њеним подвизима. У исто време не треба заборавити потпору аустралијске, француске и јапанске флоте. Наша флота постаје сваког месеца релативно све јача. Каква јв борба на француеком земдшшту Лондон, 27. децембра. Лорд Киченер је изјавио: И ако су Iнемачке трупе пренете са западног војишта на исток, непријатељ је ипак остао довољнојак, да одржи своју систему рововске борбе и да задржи савезиике. Борбе су узеле карактер опсадне војне. „ЕвропбНзирање“ Туреке Цариград, 28 декембра. — Финансијски одбор је раздао посланицима буџет, ради проучавања, који отпочиње првога марта и чији ће претрес почети 29 декембра. Приходи се предвиђају у суми од 26,836.438 а расходи у суми 33,580.609 лира, дакле са дефицитом 8,744.171 лира и на министарство марине Ц592.245. У објашњењу буџета помиње се укидање капитулација, што ствара могућност за озбиљне финансијске реформе и обезбеђује влади

знатне приходе повећавањем царинских права на 15% проширењем пореза на патенте и на странце и укидањем страних пошта. Благодарећи тим приходима, буџет се могао уравнотежити, али га је било немогуће применити и морало се одложити због рата. Финансијски закон, који иде уз буџет, овлашћује владу да закључује сваковрсне финансијске операције ради покривања дефицнта, да емитује ради регулисања реквизиционих бонова и осталих дугова. Он такође овлашћује владу, да заведе путем привремених закона порез на цигаретпапир, на жижице, на карте за играње, петролеум, чај, кафу и т. д. (Кор. Биро). Шта ово значи? Софија, 28 декембра. — Бивши министар Генадијев одлази данас за Рим у информативној мисији. (Бугарска Агенција). Како је пропао формидебда Лондон, 27 декембра. — Говорећи о губитку „Формидебла", Креве је изјавио: Адмиралитет је дошао до закључка, да је „Формидебл" потопљен са два торпеда које је бацио неки подморски брод. У тренутку, када је брод тонуо, командант „Формидебла", известио је други брод, који се налазио у близини, да му не долази у помоћ, него да остане далеко изван борбене зоне с обзиром на опасност да га нападну подморски бродови. Тај храбри гест достојан је традиција енглеске флоте (аплауз). Борбе у ДОадој Дзији Лондон, 27 декембра. — Индијски експедициони корпус наставио је у Месопотамији да наступа на север и напао је Турке код Мурне, наневши им озбиљне губитке.^ Одноеи између Срије и француеке Париз, 28. декембра. — Данас је посланик Србије Веснић, председавао на банкету ГеографскогДруштва. У своме говору истицао је значај за Француску да она, ради француских трговачких интереса у Србији, потпомаже српске националне захтеве у циљу остварења српскога уједињења. Србија, када постане велика, неће бити затворена и учиниће још тешњим везе,

Затишје у Ддбанији Рим, 27 декембра. (Стигао поштом из Будим-Пеште). — Агенција Стефани сазнаје из Драча, даодјуче непрестано*влада затишје. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Нико крупно ко Турчин не даже Петроград, 29. декембра. Службено. — Поводом турских извештаја о тобожњим турским победама код Азербеижана и о борби код Мијандуаба у којој је погинуо велики кнез Александар Михаиловић, руски ђенералштаб изјављује: да Турци нису имали никакве победе. Што се пак тиче борбе код Мијандуаба, ту је било само пушкарања. Велики кнез Александар Михаиловић пак никако није ни долазио на војиште кавкаско и налази се жив и здрав. Дуетријеки порази Петроград, 29 декембра. — Јављају из Кијева да свакодневно кроз варош пролазе велике масе заробљеника. Становништво је пренеражено њиховом моралном и физичком погруженошћу; одевени у дроњке они су промрзли и реуматични, О божићним празницима стигло је овде 10000 војника, 400 официра и неколико виших официра — заробљеника. Ових дана очекују их у још већем броју. Заробљеници — аустријанци потпуно деморалисани, причзју да смат- I рају да је битка изгубљена и да чи- 1 тава њихова одељења траже сва мо- I гућна средства да се предаду. Немачкк и француеки зароб/шици Потроград, 28. декембра. — Јављају из Париза да је војни министар објавио ноту у којој се вели да ће се с обзиром на рђаво поступање којем су изложени француски ! заробљеници у Немачкој, рђаво по- ’ ступање које је утврђено необори- ! вим документима, применитн строге 1 мере према немачким заробљеници- 1 ма у Француској. — Немачки ави- | јатичари бацили су око тридесетину бомби на Дункерк, које нису причинили никакве штете. Цротив Дуетрије Петроград, 28. декембра. — Италијански посланик Ребегхош, националист, изјавио је једном редактору „Пти Паризијен 11 да његова партија сматра да Италија треба да иде на Аустрију. — Радикалски посланик Регге учинио је сличну декларацију истим новинама.

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, новинар. Штампарија „Гутенберг“ Милана П. Стефановића — Ниш,