Radničke novine

БРОЈ 15.

НИШ, ЧЕТВРТАК 15 ЈАНУАРА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и АДМИ.ЧИСТГАЦИЈА МАЛАЗИ СИ у шта.ипанији .1' V Т Е Н Б Е Р Г" Број 5 пара

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЈ1НЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

НЕ ИГРДЈМО СЕ ГДАВ01ИТ

И други иапад Аустријанаца на ово парче земље сузбијен је. Сузбијен је тако успешно како нико није очекнвао. Али, исто тако, сузбијен је са толиким жртвама на какве би, пре тога, бмло ужасно.и помислити. У непрекидном низу крволиптења Србије започетом још у Септембру 1912, ово је било највеће. И још честито није ни пребацио последњег аустријског војника преко границе, а победнлац је већ, сав клонуо, пао на земљу.... Још траје то повраћање себи. Још се цела земља осећа као реконвалесценат после тешке, претешке болести. Још се налазимо у оном блаженом стању постепеног враћања у живот, стању у коме нам све ствари изгледају добре зато што се ми добро у себм осећамо. Због тога, нити се има довољно увнђавпости за кризу у којој се, у пркос свему, стално налазимо, нити се пма одлучна воља да се целом овом стању потражи сигурна и трајна лека. Јер, и ако је отклоњена, опасносг није уништеиа. И ако се Србија јуче извукла из једне бескрајно тешке ситуацнје, не значи да она још колико сугра не може запасти у другу, још тежу. Сузбили смо аустријску најезду и по други пуч; али ко нам може гарантовати да се она неће јавити и трећи пут? Баш напротив, сви знаци говоре да ће та најезда доћи и по грећи пут, да мора доћи. Ма колике жртве поднела у своме надирању на Србију, Аустрија не може од њега одустати. Овде су у питању њени врло круини интереси, и она мора гледати да их задовољи, па ма на који начин. У питању је њен престиж, њен углед као велике силе. Аустрија би можда и била прежалила Франца Фердинанда и његову жену; али она, ради свога угледа у очима потчињених народа, није могла допустити да се некажњено убија њен престолонаследник. Да «би само очувала свој престиж, она није презала ни од тога да загази у раг са Србијом, па чак и да, изазивајући интервенцију Русије, изазове европски рат. И кад Аустрија није презала од једног ужаснога и по својим последицама недогледнога рата само да би очувала свој престиж, зар ће она, данас када је њен углед сасвим до-

веден у питање носледњим поразом у Србијн, зар ће она нрезати од жртава за један нов наиад ? Ко има смелостм д <1 учини нешто вс-ће, зацело ће имати смелости да учини и нешто мање. Сем тога, у пнтању је морал у њеној војсцч, који мора бити знатно поколебан овпм неочекиваним и, због маленкости Србијине, срамним поразом. И ако је рат против Србије био за Аустрију, гтсле сарајевског атентата, државна нужносг, трећа најезда на Србију, после слома друге, јесте за Аустрију војничка нужност. Онда је требало бранити моралну основу дуалистичке монархије; дшас треба спасавати моралну основу њене војске. Затим, у иитању је однос Аустрије према иеугрллним државама на Балкану. Када би се црножута застава залепршала у Неготнну и Пироту, румунскн патриотп оборплм би нос а аустрофилски тас претегао би у Бугарској. Газећи Србију, Аустрија би ућуткала Румунију а увукла Бугарску у аустро-немачкотурско коло. То више не би значило једним ударцем две муве, него једним ударцем три муве. И најзад, у нитању је веза са Турском. Пружајући, преко Србије и Бугарске, руку Турској, Аусгрија бп створила један непробојни гвоздени ланац према Русији, који би почео код Данцига а завршивао се хеј тамо негде код Персије. Све ово врло добро увиђају и знају Немачка и Аустрија. Зато оне не губе никако из вида Србију, па чак ни онда када се нађу и у најкритичнијој ситуацији. Шта више, могло би се донекле чак и обрнуто рећи: у колико за њих постаје критичнија ситуација, са толико више мржње и зловоље оне бацају око на Србију која им, тако мала, правп тако велике сметње и омета толике грандиозне планове. И несрећа је за иас што смо у општем европском, и полптичком м у стратегијском, погледу једна тачка од велике вредности, много веће но што би је сами по себи, изоловани, имали.... И ето због тога се Аустрија опет спрема на нас. То показују сви знаци; то ено тврди и орган нашег Министарства Спољних Послова, Журнал де Б алкан, у чланку који смо јуче навели.

Шта међутпм ми радимо? како се за отпор спремамо? са чим мислнмо да дочекамо нову најезду? и колико смо за ово време наше снаге увећали и маш општи положај поправили? Имамо, додуше, нешто више неше него што смо имали уочи прошле најезде: Имамо један велики орден више, имамо једног војводу више п имамо неколико стотина честитака више. Нажалост, то ннје довољно да се одбпје и трећа аустријска најезда. Потребно је друго нешто и више нешто. Алп о томе сутра.

НА БРЗУ РУКУ

Вредна држава Није прошло ни пола године откако је почео рат, а сриска дрлсава веп похи тала да рсгулшие цене живоШним намирницама. Наивним људима по може ј изгледати као прилично доцкан; мсђуј Шим, ако се ствари посматрају са једI ног вшиег историјског гледишта и ако \ се усвоји мшиљење енглеских политича! ра и војсковођа да ће данашњи рат бити нова Тридесетогодишња Војна, онда, да ј видите, овај корак српскс владе и није | дошао баш тако доцкан. Додуше, направила се због тога једна мала збрка. ГпОсЈсти су продава.ш сиш! ним продавцима артикле по баснословну цену, на коју су ови, дабогие, додавали, ј са своје стране, још и свој профит. ДаЈ нас, међуГпим, када су цене знатно смањене, ситни продавци морају да продају јефтинијс но ито су куповали. И тако, ако не страда потрошачка публика, коју са девеГп десстина сачињавају пролетера и сиромаси, а оно страдају сшини продавцт. Али, у сваком случају, Његово Величансшао Капитал, у лицу гросиста, остаје увек неприкосновен. Није Шребала влада да прави ни ову забуну. Могла је она још боље и још I лакше регулисати цело ово питање. Кад > је већ чекала пола године, могла је причекапш бар још једну годину. За то време један добар део света би поумирао од заразе, други од зиме, трећи од гла' ди, а четврти би се п-оубијао — и онда ■ би, због знатно смањене потражње, цеј не животним намирницама нагло спале. 1 Народа, до душе, вшие не би било; а ш би господа министри, п.осланици, полицајци и кметови живели као бубрег у лоју....

Нова најезда на Србију Шта мисле Бугари

У броју од 9. јчнуарз, Прспорец, орган Малиновљеве партије пише ово о [ новој аустријској најезди: Потврђује се да се доиста концентришу нове војске на српско-аустријској граници, ради трећег напада на Србију. Говори се да се међу љима налазе и немачки пукови. Међутим, не зна се када ће отпочети ново наступање. Ако се са њим задоцни, није иемогућно да дотле аустро-маџарска војска буде најурена са Карпата, да се Руси спусте у маџарску равницу и да осујете нову најезду на Србију.

Излазе сваки дан

КЛКвјв1Ш? И МОЈШН Једна слика ратнога ужаса (из ЈЕДНОГА ПИСМА)

ч.

ДРЖАЊЕ РУМУНИ)Е Како мисле Енглези

Софијски дописник чувеног енглескога листа Тајмса гшше овако о држању Румуније: Изгледа да је Румунија дефинитивно решена да предузме акцију у Ердељу. Почетак операција очекује сеуполовини фебруара. Међутим, румунски кабинет није чинио никакав предлог Софији, да би осигурао пријатељску иеутралност Бугарске. Оао је једни.м делом дошло због тога што Србија упорно одбија да учини Бугарској потребне концесије у Маћедонији. Сзи румунски државници желе споразум између Србије и Бугареке, али сви имају бојазан да до тога споразума неће доћи због држања Србије. Овде у Софији надају се да ће румунски посланик у Софији, који се сад налззи у Букурешту, донети собом одређене и дефинитивне предлоге Румуније. Изгледа да ће се понудити уступање Добрича и Балчика са њиховим хинтерналдом. У случају споразума са Бугарском, сигурно је да Румунија неће пропустити ову згодну прилику да оствари свој идеал. Други разлог због кога Румунија оклева јесте у томе што незна намере Италије. Румунија, као мала сила, разуме се противна је дугом трајању рата, који би имао за резулгат потпуно исцрпљивање њених снага. Последње рурумунске манифестације у корист Ита-