Radničke novine

лије последица су уверења које влада у Румунији: да се Италија спрема за акцију у договору са силама Тројнога Споразума. Али, чак и ако би се Италија дефинитивно одлучила да очува неутралност, ја сам обавештен да ни то не би променило одлуку Румуније.

СВИМА ПРОДАВЦИМА и ПОВЕРИОЦИМА РАДНИЧКИХ НОВИНА Последња опомена

Има један велики број продаваца нашег листа који нам се ни до данас нису одужили за велике суме које нам дугују. Па не само то, него они не показују ни најмање расположења ни воље да сво/ој обавези одговоре. Овога пута — а то је последњи пут — нећемо ил износити на јавност сваког посебице. Али им, свима укупно, чинимо ову напомену коју треба добро да запамте. Због немарности и несавесности њихове, ми смо принуђени да просјачимо добровољне прилоге за наш лист онда кад он може да нам даје суфицит, који би не само обезбедио листу опстанак већ би и Партији пружио једну готовину за друге њене важне акције које је очекујуу будућности. И тако, док нам они који нису дужни дају новац у облику добровољних прилдга, дотце нам они који су нам дужни и код којах леже наше готове паре. не шиљу ни маријаша по месец дана. па и по два месеца. Због тога, позивамо их и овај пут, последњи пут, да се у најкраћем року са нама обрачунају. Иначе, не учине ли то, нека знају добро да ћемо их не само тужитш властима за наплату дуга него ћемо их још, из броја у број, жигосати поименце као паразите Радничких Новина и Социјализма у оним данима када би сваки требао да сматра за дужност и срећу да и без икакве обавезе потпомогле узвишену ствар радничке класе и човечанства. Редакција и Администрација

Ко се после одређенога рока не буде пријавио сматраће се, да је нарочито из-ј бегао да то учини, и такво ће лице као | сумњиво према постојећим одредбама о поступку са страним поданицима бити одмах притворено и у притвору држано до свршетка рата. У корист Срба. Јављају из Рима, да је аргистички концерат, који је тамо приређен иницијативом леди Род, госпође енглеског амбасадора, у корист српског Црвеног Крста, врло лепо испао. Бруто приход на кднцерту изнео је 6500 дин. зл. од којих: 50 је отишло на трошкове; 2500 предато је српском посланику у Риму; 3000 послато је одбору српског Црвеног Крста у Лондону, а 950 предато је одбору српског Црвеног Крста у Риму. Наше саучешће. Другу Јовану Бозовићу, књиговођи, умро је у Ћеле-кули брат Павле, књиговођа. Изјављујемо наше саучешће другу ј Базовићу. ___________ ТРОЈНИ СРОРДЗУМ Узима на зајам 15 милијарди Штампа Тројнога Споразума Шврди да састанак рускога, францускога и енглескога министра финансија има за циљ закључење Јсдног заједничкога зајма за све три државе, заЈма који би изнео на петнајест милијарди\

Л-р МИХАИЛО К. ШЕНОШ резервпи саиитегски капетан I. класе . идаишид — 1 Преминуо је 5 јапуара тек. год. од пегавог тнфуса, који је добио лечећи обо-1 јлеле војнике у првој резервној болници, 1 у Краљеву, као њезин управник

У/шга Јапанаца ј Ради чега они ратују Према једном саопштењу из Токија које је изишло у руском листу Новоје Времја, јапански министар гроф Окума изјавио је једном редактору јапанскога листа Кокумин да Јапан има да у овом рату оствари веће задатке него што је то заузимање неколико немачких колонија. Овај рат треба да отвори очи Еврони и да јој иокаже ко је Јапан н шта он хоће. Тихи Океан спада у сферу јапанскога утицаЈа. Ради тога, влада ће на новим изборима тражити још већи кредит за флоту и војску. С друге стране, Рускоје Слово наводи дугачке цптате из јапанских листовз, из којих се види да је готово цела јапанска штампа одбила предлог некнх француских државника да се од Јапана тражи помоћ за операције против Немачке на европском бојишту. Асахи, орган јапанске владс, одбнјајући оштро тај предлог, веЛи да кад неко тражи туђу помоћ да би победио, онда је његова ствар већ упола пропала.

ИЗ ДАНА У ДАН

Породица и родбина покојног Д-р Михаила Сретеновића сматра за своју дужност да изјави топлу захвалност гвима пријатељима и нознаницима, који покојника ожалнше и на његову погребу присуствоваше, као и свима онима који јој писмено својс саучешће изјавише. Особнту захвалност ома дугује колегама његовим, који се с највећом вољом и пожртвовањем стараше да га снасу, као и оним племенитим људима који јој се у овим тешким тренуцима нађоше при руцн са својим неоцењивим услугама и утехама; осећа се нарочито захвалиа свима опнм поштоваоцима спомена покојннкова који га, уместо приложених венаца, уписаше за члана разних хуманих установа; не мање топлу и трајну захвалност дугује и оним врлим пријатељима, који се у својим истинитим и дирљивим говорима са милим нам покојником опростише. 14. јануара 1915 тод. у Краљеву

НДША ТУГД ЗД ТУЦОВИЋЕМ Изјавили су нам саучешће : Благоје Јоксимовић, столар из Свилајнца, сада на положају.

Наредба нишког начелства. Да би начелство могло водити тачну евиденцију ! о свима аустро-угарским и немачким по- Ј даницима, који овде стално живе или, ј који су се населили од времена објав- \ љене мобилизације до данас — потребно 1 је, да сс они сви без изузетка имају пријавити начелству од дана објаве ове наредбе па до 17-ог тек. месеца закључно. Пријављивање се има извршити у згради начелства у његовом кривичном одслжу у које се улази са судске улице. Пријављивати се морају и она лица која су тражила српско поданство, ио го још дефипитнвно нису добили и заклетву положилн као и оиа чије је поданство ма из којих разлога спорно. Приликом пријављивања се морају показати све писмеие дозволе или објаве, које су појединцн добили до данас од полицијских властп за насељавање или путовање.

Шала и спрдња Нова анархистичка теорнја .Ауторит. т је потребан у свакој прилици, потребан је на сваком пољу ; ауторитет је међутич најпотребнијн у војсци и у војсци је најпотребнији за време рата; рат се не може с успехом водиги без вере, без вере у победу ; а вере у победу понајвише је вере у човска којн војску води, вера у љегову памет и његов карлктер*. (.Балкан*, број од понедеоника). Крста Цицварић, први српски комичар

Јавна захвалност

Даница ПајиК радн. фабрнке дувана благодари свима другарицама, којс су јој притсклс у помоћ покупл.еним прнлозима, поводом смрти њене сестрс Јелице.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

(ТЕЛЕГРАМИ СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

Турска попушта Грчкој Атина, 13. јапуара. — Велики везир Је званично известио грчкога посланика да је помилован грчки марински подофицир, који је осуђен на смрт за шпијунажу. Како је пропао Цепелин бр. 19 Петроград, 13. јануара. — Цепелин № 19 бацио је 12 јануара у 10 часова пре подне на Либаву неколико бомби, па се спремао да умакне у јужном правцу, али су га наши метци погодили и оштетили. Немогући да настави пут, пао је у воду на врсту и по од обале код Бернатена. Наши су бродови одмах напали Цепелии и гађали га из топова. Људство са Цепелина, у коме су били капетан, три внша официра и три матроза, одговорило је са неколико пушчаних метака, па су се по том предали. Наши су бродови после тога покушали да одвуку собом Цепелин, али су морали напустити ту намеру и уништити тај непријагељски дирижабл. Оттећена једна немачка крстарица Лондон, 13. јануара. — У једном телеграму из Малме тврди се. да је један подморски брод, вероватно руски, погодио торпедом једну немачку крстарицу код рујанског острва (Ригеи). Немачка крстарица је била у стању да дође до немачке обале. Слаба утеха Париз, 11. јануара. —Признати сиецнјалисти, као што је на пример Др. Казенев, доказују у „Тану“, да ће Немцима убрзо нестати потребпих нитрата за фабрикацију муниције. На француском бојишту Париз, 13. јануара.— Немци су12јануара у освитак дана предузели напад једним батаљоном на наше ровове источно од Ипра али смо га сместа одбили. На бојишту је остало три стотине мртвих, међу којима командир чете, која је била на челу. Непријатељ је код Ла Басе извршио на енглеске линије пет напада; пошто је мало папредовао, непријатељ је одбивен, оставивши на терену много погинулих и заробљеника, међу којима два официра. Западно од Краона, непријатељ је извршио два узастопна напада с крајњом жестином; први је напад одбивен, а при другом је непријатељ продро у наше ровове, али су наше трупе енергичним контра-нападом повратиле готово сав изгубљени терен; борба се наставља око ровова, које још држе Немци. Док је непријатељска артилерија у Шампањи показала мању активност него прошлих дана, наше су батерије гађале са великим дејством на немачке ровове и топове. Дезертирало 400 Немаца Париз, 11. јануара. -— 400 немачких војника дезертирали су код Дуе, обучени у грађанско одело. Кредит за флоту Вашингтон, 12. јануара. — Парламенат је изгласао законски пројекат, којим се одобрава кредит од 200.000 фунти стерлинга за довршење флоте. Земљотрес у Немачкој Дортмунд, 13. јануара. — Синоћ се осетио јак земљотрес. Многе су куће испрепуцале.

ПРЕС-БИРОА) У колонијама Париз, 12. јануара. — Хавасов )} Агенцији јављају изТетуана, да су становннци Рифа напали једну шпанску извидничку колону. Шпањолци су имали 10 мртвих и 15 рањених. Док остали ратују, Американци воде трговину Амстердам, 13. јануара. — Једноме листу јављају из Вашингтона, да је америчка влада спремила ноту за немачку владу, у којој изјављује да је готова да предузме мере да настави консуларну службу у Белгији. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Јутрос Прес-биро ни}с дао никаквих телеграма.

За Радничке Новине — ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ —

Милан Богдаиовић, 1 дин., Светозар Миловановић 0-50 дин., Михајло Станковић 1 днн., Душан Миладиновић 1 дин , Здравко Савић 2 дин , Жика Николић 0-60 дин., Днмитрије Николић 0 50 дин , Радован Митић 0-50 дин., Мита Шторда 0'50 дин., Жарко Душанов 0 50 дин., Глигорнје Ристић 0'40 дин., Тихомир Д Алдин 0'50 дин., Сгева Петковић 050 дин., Урош Г. Илић 0'51 дин., Божидар Мудровић 0'50, Алекса Димнтријевић 0'21> днн., Љубомир Рпстић 0'50 дин., Ннкодија Марјановнћ 0 50 дин., Петар Стаменковић 0'50 дин., Тодор Николић 1 дин., Чеда Икторовић 1 днн., Тодор С. Мнтровић 1 дин., Милан Ставрић 1 дин , Вукашин Илић 1 днн., Мнхајло Гребенаровић трг. помоћ. 1 дин., Владимир Таснћ тсрз. радн. 1 дим., Ђорђе М. Јањић терз. радн. 1 дин , Лука Младеновпћ терз. радник 1 дин., Драгутин Ђокић терз. радн. 1 дин., сви из Лссковца. Милан КостантиновиН дреер 5 д. Радници Младсновачке ложионице по Васи Златарићу дрееру, 10 дин., В. Вујнћ, поштар 3 динара. Миханло Симић обућ. радн. 2 дин., Благоје Шолајић 1 днн., Свстозар Мајер турпнјорезац 1 динар, Обрад Марнчнћ онанч. радн. 2 дин., Лука Јслссијевић кројач 1 дин., Михајло Зарић сајџија 1 дин., Цветко Вишњић 1 лии., Милан Зарић 1 дин., Илија Антоновнћ јоргапџија, 050 дин., Божидар М. Иетровић 0'20 дин., Мнљко Савић економ из Свештице 1 днн.

О Г Л А С И ТПДШН се Тодосијс Манић војник 1 познва II I раЖИ активног пука III батаљона 2 чете. Тражи га отац Јона Маннћ земљоделац из села Брестовца, срез јабланички, округ врањски. Нека се он, или ко шта зна за њега, јави на ову горшу адресу његовом оцу. 1—2

ћЛлгШМ сваког оног ко зна где Ј е остао Свети|УШЈШМ слав Ристић који је био у Призрену као регрут до прсд нову годину, а у 4 чети 1 батаљона 11 пука и тада кад су се сви кренули за положај он је остао у путу тешко оболео. Умољавам болничка особл.а и управе свуд а највнше молим у Скопљу као и у Призрену да се заинтересују овом мојом молбом. Нека ме нзвесте једном картом бићу му вечито захвалан. Молиоц Мнхаило Ристић, обвссник злнатлијске чете из Ниша. 2—3

Мп днм свакога онога, ко би знао шта је са 1тИЈЈ1И1У1 Драгошем Грујичићем, техничаром, наредником-ђаком, који је распоређен у IV прекобројнн пук, да јави уредништву .Радничкнх Новина* за Емнла Р. Гојковића". 2—3

Натпиизишр У мољавам све ' доб Р е д ру г °ве, пријатеље и кумове, ако бих когод ма шта знао за моју фамилију која је нзбегла из села Лојаница среза посаво-тамнавског округа Подринског да ме изволе о томе известитн на адресу: нареднику рањенику Милораду Велисављевићу I рез. вој. паланачка болница, Паланка. Чедомир Н. Мидићевић "„^ТчеТ] батаљона V пука сталног кадра нека сејавнредакцији Радничких Новина. Моле се такође његеви другови ако ко лозна шта је са њим и где се сад налази да нам одмах јавп.

Опанчарској задрузи у Београду потребни су опанчарскн радници условн добри, ко жслп можс доћн и ступнти на рад. 2-12

Купите добровољне прилоге за Радничке Новине

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, новинар.

Штампарија „Гутенберг* Милана П. Стефановића — Ниш.