Radničke novine
БРОЈ 178
НИШ, ЧЕТВРТАК 2 ЈУЛИ 1915 ГОЛИНЕ
ГОД. XV.
ОРГАН СРПСКР СОПИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
УРЕДНИШТВО н АДМИГЧСТРАЦИЛА н .лазн св У ШТАМП АРИ.1И .Г.УТЕНБЕРГ' Број б пара Излазе сваки дан
И 0 С
је прослављен у двору рускога цара, у двору енглеског царо, у Овору толијанскога краља, у двору српског кроља и у двору Јапонског микада... А за /7 го време, место илуминације, Никада балканске државе нисуј Ми га бар не видимоЈ Ми на- рушене су и паљене сељачке кол°бе на пружале жалоснију слику збуњено-; протнв зпамо да је чак и Самоу ; европском бојн ом пољу.... сти, пометености и искључивости права била принуђена, пре неки дан, ј него баш ових дана када је најпо- да полемише са грчким листовима требнијз присебност и толеранција. који траже нромену дссадаљега ј т ре бд ли сви Југословени да буду И никада мање изгледа на љихово фронта и <оји доказују да Грчка : -• : : зближаваље него баш сада када нај- |од свога савеза са Србнјом има втнпе обичнији разум и нагон самоодр- штете но користи! Исто тако, из-
жања диктују то зближавање. Листови наше владе уверавају пас како Бугари шремају пеке упаде великих димензија на нашу територију. У исто време, баш у шм круговима, говори се о ммкуЈшоети једне велике аустријске најезде. ПЈга
међу Грчке и наше драге и м!>ле сапезннце Игалије све се више заоштравају односи, тпко ла је пеБ дошло ло бојкота грчких еспапа уталијанским иристанишгима ! Мом:о бн човек номнслити да
Солидарност балканскога пролетаријата Конгрес широких социјалиста шаље поздрав Српској Партији Јутрос је наша Партиј .1 добило телеграм ове садржине: Радничке Новине Ниш Софија, 1 јула 21 Конгрес Уједињене Радничке касе, миние \ ау ишЈоппд ^ Ј ' ј е делегацију це! 1 гралног комитета Лиге СоциЈалоемократске ПартиЈе кла за међународно право са председником ' ња се цред успоменом незаборав Бнсоном на челу. У име делегзције Вик - љенога друга Туиовлћа и свију срп ТОр Бур М.-ЛОЖИО ј м.. .О. Гру А 1 Ј -• 1 “*» ■ ГНЧ! Г г)пМ 9 .ПЛ.У // 1911 А/ 1 / П 11 Г 1 / ППЈЛм
Југоедовенеко питање
1 -— - ^ - . , бар са Румуиијом стојимо добро. више, у значајном интервјуу који; Мсђутам, никада гори ОДЦДС- 1 са; о-.обођечи ау-.трчјс':о'г ара ;•••.. ;.;а а дм пе је дао једном парн.а-ом ноВинару, I ЊИЛ1 Н ису били нето слда. Главна ' па л Ј1 > поиова под ту1)а«;ски јарам већ да - •• Јлпги! мп-.онаи« ппм/ат/ 1 / г. Пашип сматра до-н-ије немогупно спориа територијз због које Румуда нам дође у походе п сам нема- ии ј а не може још никако да сг почки генерал Макензеи, онај исти кбји| годи са Четворним Сноразумом то се највише истакао у овој кблосал-|ј е Банат. Ту се међугпм простиру и ној офанзиви према ! ; усији! јпретензије званичне Србије. И ако Вероватно је, дакле, да ће нас, ме добије оно што тражи од Банага, нанасти Бугари; још вероватније да. Румунија ће стати уз ону групусила Не грукути Аустријанци и Немци.ј ко ј а ј 0 ј обећава и један део дана- ' • т Л
у једној држави „Тз.ч“ објављује ову белешку: Дел касе, министар спољних послова, примио Ј е делегацију централног комитета Лиге за међународно право сл председником ња се п рео успоменом незаборав Бисоном иа чглу. У име делегзције Вик- С у п . , мииистру да ј? Лпга, л ' ог(Ј { руга 1 уцовлћа и свиЈу срапошто је претходно примила киалифико - СКИХ другсвл изгннулих у рату ване представнике срисхо-хрнатско-сло- Конгрес шаље ватрен поздрав неизчке, нагнла .за потребно да препору- дратској Сопсшзј Партији за њену чи пгжњи и правичностн фрзнцуске вла- неустраШив у борбу за Мир и 30 де опрзвдане захтеве Југослозепа, њи- С г / г > ° и ј« хову закокигу жељу да за уаек буду о- УУ 1 ињење оалканасих народа. Да живи Мар\ ИЛДЛЈГ 114 /пх.и,. * ј ј-, Да живи. пролетсрска и социсе уједине у једну нсзазисну државу, јалистичка Интернаиионала\ према привципу народчости, чије су при п„ г. л .,Г I г и~л сталнце, — то су у више махова изјавили, — миниотрц Четворног Слоразума. Делкасе је указао најбољи пријем делегацији. Поводом тога прзјем .1 Жан Ербет ј пише у Еко де Пари : Всома се нс пра-1 вично постазља проблем кзда се каже: има ли Србија права да ззхтева Сарајево ! и Загреб? Требало је онда питати Кааурз, да ли је „Пијемонт" имаоправа да тражи 1
Да живи Балканска Федерација\ Председнкк Конгреса Конов Поводом забране Глас из народа
Када смо данас прочитали решење
ПС 1ЈЈЈГ.ЈГЈП / 1 ЈГ с. ркј«.. ц.. .. — ЦЧЈЈО ЈОј ЧУЧШии .. ј Д 3 ЛИЈС „ИИјСМЧШ П.«аи прто ^ , Г „.„ И Ч1Ше (шс вла Д« осигурава од ових | ш ње „аше територчје: Т,шок. г А “° - Дела «оји„ « забрадве,у опасности? Једвон лпконском, ли пак пр „ђе Споразуиу. то ће битп г во« Т н хмијпимкв « Р ои кој., о« оао, ,-УЈ е У»ос Мшчтх Ншана , Маћедофразом Г. Пашкћа: „Мн ћемо се у П р В ом реду на рачун српских асни- слободан само у „Пијемонгу". Данас ни.је нију, одмах се сетисмо речи српских теборити!“ јпација. Ако ие добије Банат, биће питање начинити поклон Србији, нсго жака посланика ко ј и у сво ј с време у Наг I р Ј г ■ г г . ослободи Југо-словенски народ, који сада г Ј ј нам непријатељ; ако га добије бићемо I има сл ^ 0Ду само у Србијн. Нама је свима | Р 0ДН0 Ј Скупштини рекоше господи рејјој непријатељ. У сваком случају пак, јасно да треба Протзву немачких апетита ' акционарнма: .Когођ је иоишен шај се 1 . „„„ ‘ I подићи Једну браку од слободних народа. нема шша бојаши слободне штампе, јер данас су односн са њом сасвим не-ј Ми неће Ј мо да ^ ма , јсдН е слабета- шГио су очи Ј за чоаека , т0 је слоб 'Ј^ сигурни и лабилни, и далеко од тога. чке на тој брани нзмеђу Италије и Ру- штампа за државно тело народно> а , да у Румунији имамо данас чврстог | “УИЈјЈ^ ш Т^једну 0 брешу! у Европи ће ј су руке на телу нашем, то је саЈер, г. Пашић непе да ч У јс ни пријатсља ла кога се можемо с по-! а П р е а 110слс опе т доћи до рата због моуирава оишшинска за народно тело. за какве споразуме који би нас 0- у 3 д аљем ослонити V су|«обима на ње. За то ј интересу свих савезннка и Одузмите човеку очи и руке, па сте му _ —п„ ' Ј . ...... .. —.... ! V интерееу светскога мира желимо Д а 1 одузела одмах оно што му. је на/свети/е
сигурали макар с које стране. Он, другој страни> ми у њој напротив у том интервјуу, каже. Ко би још сваког дана можемо лако добити смео после ужасних злочина (код крвног иеП рпјзгсља. Валандова) да саветује Србији да ,, , , , 2 . И с ким ћемо онда? и шта ћемо обећава неке концесиЈе Бугзрско)\ онда Ј Један је био који се усудио на; тако нешто. То је, изгледа, био кнез Трубецкој. Али — зато се оп впше неће вратити са свога „осуства“ из Петрограда; а ултрашовинистички лист, Новости, кад је прочитао ову смелу декларацију г. Пашића узвим кнуо је, у јутрошњем броју; Једва
115 *-. Ј '“ * * Т Ј ~ — ј — ' V у интересу светскога мира желимо Д а одузсли одмах оно што му је најсветије Срби и Хрвати образују једну ДР жав У- 3 ,, 0Н гтанак и бољитак његова тела и . 1 Ч '.ш» ми се да су тада у тој Скупштини Грчка И Итапијз !иили ови к °ј и У Г У Ш УЈУ данашњу истину! I Када заштитници капиталистичке кла-
Талијани бојкотују Грке Атииски лист Ге Мезза^ег сЈ’ А!ћбпез, у броју од 22 јуна, предсгавља односе између Италије и Грчке као много за-
се, морални и умни богаљи, пишу којекакве мрачне купусаре да свет у заблуди одржавају, онда се оберучке одобрава, да би се несвесна маса опљачкала, а када се истинити мислиоци и пријатељи сиротих народних маса усуде рећи истину, онда властодржци сецкају делове
једном. права реч\ ситуацији у коју смо доведени? I Међугим, нити је то „једва једном“ нити је то права рсч. У изјавама те врсте Србија никада није оскудевала, и тешко је било чути супротну реч разума и толеранције; а колико је га политика нл своме месту, то ће овај јадни народ I мати већ да осети, као што је и досада и сувише осетио.
I тегнуте. 1 „Све се впше и више, каже овај гр ,чки лкст, у талијанској штампи оцртава н ~” г 7 те " ла Т Ва^аариШ једаи антигрчки покрег, који талиЈанско Мисли ли ико V овој земљи о министарство спољиих послова једва уз ! _ ЛПГЧШ10НВ1Ц ДМТИ
Орловић
НА БРЗУ РУКУ
држава. Већ је организован једаи антијеличск ! бојкот и у нристаништима Игалнје. У Ђеноаи су власти забраниле да ( 1се истоварује сспап који су грчке лађе !донеле за талијанске трговце*. I Итзлија и Румрија 'Викгор Нмхнуел гражи компен-
Две радосне вести Да се обрадује народ
Јуче је званично саопштено да су заразне болесги сасвкм угушене. Више нема ни једног смртног случаја. 2. Данас су завршени „Братски разгово'ри“ са Бугарском у владином листу Са-
Јуче је свечино прослављен највеђи зације ЗН Румунију празник Француски Републике: 14 Јули ,: у ипше | дон када је иа/.иски народ срушио сшра- \ Вслр.кн руски лист Иовоје Времја пи-, И да ди се бар на гедној етраии! шну средњевековну шврђаву и шамницу броју од 23 јупз ово; моуирави. г д и . ј ј ј Љасшиљу и дао сигнал за Велику Рево -! - 1 1У . Смртннх случајепа код чнталачке иу - —• Р««*« »I ^ аиао н« 1 - увераваЈу да ]е талијанскк; блН|сс бил0 је грдн0 много . краљ Викгор Емануел г.ослао својеручно: , писм4 у ДЈе у цотрад . у цоме.фс. саш > .овви Јада у«- Цррсд толикиу Другџх ><ри -: дз се уччн ' устуЈТцИ 1 ; уму.м4Ји, иишто лаших речи паЛЛо. легг* Рлх .-пвопппима • _ . _ мир колебама ! ^ 1* «*•> УЛпмење у рошПроТо је било шада... Јуче, тај оОН Ке- ј нЈВ%- Аус!лраЈе у овом чо.иеиту ЈеОан лике Француске Револуци/е најсвечанпје I врло важан фактор
* 1 Д° V-V уи уу • • — , —.ј - * , . ЉасиГиљу и иао аинал зи ШШКђ г пшима сигуран ослонац КадвЧ* овако Дгури/у Јтресла целу Ев/опу и смело секу најкрупнија питања као Дпјису соеледњмЈакорОи-њуДшрзли пена пању? Могу ли господа из Ниша * СЈ1 ’ 1 - еа1 го ^- 1На доцније... да на намрачеиом небу које се надвило над нама угледају макар један делић светлога плаветнила?
Купујте и читајте „Радничке Новино -