Radničke novine
Шта раде у Крагујевцу Комисија за пријем брашна протура квзрно брашно!
Ђока Окановић, адвокат и председник комисије за пријем брашна за општину крагујевачку, покушао је за рачун Мила Коцаћа протурити три вагона кварног брашна. Благодарећи нашим одбор'Чттцими, тај му је план за сада осујећен. Дб душе, г. Окановић рече: да ће му општина одобрити да га распрода сам фурунџијама, те весело грађанство по старој пословици: „Ако го нећеш јадиш кувзно ће го јадиш пржено", — има да
власника да ћемо са заузимањем Босне доживети да Радничке Новане буду коиачно забрањене. У великој, у највећој Србији право Радничких Новина , право пролетерске штампе биће нзјмање...
Враћање интернираних Аустро-угарским поданицима интернираним у Нишу и округу нишком
Према препису Господина Министра Унутрашњих Дела П.Бр. 14435 од 29 јуна т. год. имају се у смислу постигнутога се трује 10 данз, благодарећи конфузији споразума измеђ) Српске и Аустро-угарсамосталаца, либерала и напредњака. Све ске Владе, вратити у своју домовину они I Аустро-угарски поданици нз Ниша и из ' округа нишког који су изјавили жсву
да/ве вода носи... Ми ће мо на све .лоповлуке и рђав
ј за то са првом групом, која ће се ранс-
ници и други сироти грађани тукли иј Господинов је био радник. Рођен од падали по Торлаку да би ослободили ; сиротих родитеља он је као дечко и мла-
богаства и госпоства тих власника.
;дић имао да прође кроз све перипетије
Данас ће на Торлак можда изићи и, . , . _ _ * по који Шајлок београдски. Можда ће на Ј г РУ бље и наЈмучниЈе борбе за хлеб и тамо бити и Лука Митишић, по злу по- опстанак. Он је био шегрт, продавац јаја, знати гросг.ста. Тамо ће вероватно бити келнер, цигараџија, надничар и др. Али и повише Милишића, јер их је пун Бео-' ипа1<1 сва та теШ ка борба за живот није грзд. Они ће зато ипач мирне савести
Без вида.... (Писмо из Македоније)
рад влздзјућих класа бодрим оком мо- портирати из Параћина 10 јула т. г. трити и јавно жшо^ати. Грађани пак, Препоручује се поменутим чоданицинека испаштају своје вечиге заблуде, Д® се одмах јаве полиццјским владокле СоциуЈлна Демократија не заере стима и ‘° У ^ ИШ У Кривичном одег љењу Начелства а у округу: нздлежним маску са лица капиталистичким опсена- с р еским начелницима, 1 де ће добити порима. требна обавештења и потребне легитимације за пут. Са собом морају том приликом понети своје досадашље исправе. За повратак имају услоза: женске ма ј којега доба старости, деца, мушкарци ј до 18 година старости и старци преко ј 50 година старости који не одговарају; Већ смо неколико дана без Радничких ки за какво кривично дсло пред в^асНовина. У прво време смо били гневин тима > К °Ј И ни ПС) чему нису под сумњом . шпиЈунаже и за које се лекарским прсна продавце- држал- смо да нам је. због утврдн да с Ј у здрави . Н њихове неуредности, узапћен једини лнст Саопштава сс. пред ве Аустро угарским на чије смо се обавсштење могли с по- поданицима ради зна на и управљажа. верењем ослонити и чије погледе делимо. , А кад смо, после иеколико дана, из бур- ког У ** ИШ У 30 ЈУ на 1915 г. П.Бр. 299. жоаскг.х новина сазнали да су Радничке
изсгавити и сутра да раде оно што су радили и до јуче. Они ће и даље породицама тих ослободиоца продавати кило шећера по 3 и 4 дииара; кило соли по 1,60 динара; кило гаса по 1,— динар; кило брашна по 1,50 динара и т д. и т.д. Ништа тим дерикожама неће сметати то што су данас гледали гробове оних који су све дали овој земљв; ни после тога они неће променити своје мишљење о томе, да њихове трговине треба и у овоме времену да покажу највећи актизан биланс. Они ће и на даље живети у уверењу да њихови капитали не смеју чак ни у европскоме рату бити угрожени. Угу.рсузи ће остати угурсузи! А жене и деца на Торлаку изгинулих београђана данас више него обично пла
му могла угушити природни таленат и рсволуционарни инсгинкт. Својим великим способностима и својим неуморним радом он се брзо, и ако млад, нстакао у целом социјалистичком покрсту. Дуго година он је био секретар синдикалнога већа и партијске организације у Пловдиву, уредник „Кожарскообућарског радника" и „Дуванџијоког радника”, представник у Комисији Рада секретар савеза дуванџиских радника, О-.штински одборник и члан Главног Радничког Савеза тесних. Његова лака смрт је тежак удар за раднички покрет у Бугарској, и ми из-
кати сећајући се свога оца. свога храни- јављујемо наше дубоко саучешће нашим
оца, а сутра ће опег настазити тзј’ плач пред канцеларијом општине и меснога одбора. Међутим на врелом јунском сунцу блистаће златна слова са положених торлачких венаца са лажнога признаља буржоазије плаћеког крвљу пролетера... Да грозне ироније!
Никола Господинов
вредним и преданим бугар.-ким друговима који су изгубили једнога од најбољих својих.
Синдикални преглед Пододбор Опанчарских Радника. Пододбор у Крушевцу изабрао је ову управу: Председник Милун Милутиновић; сејкрстар Немања Вујић; благајник Љубомир Колашинац; члановиг Божидар Цви|јановић, Радивоје Томић, Миладин Мнлојевип; надзорни одбор: Милан Павло-
Наше бугарске другове задесио је тежак удар. Пре неки дан умро је у ПловИз канцеларије Начелства округа ниш- диву друг Нико га Господинов, једап од вић, Светислав Вукић, Игњат Ђокић. најистакнутијих агитатора и бораца фракције тесних.
ми 1
!
Грознз иронија!
Новинг. забрањене за нове крајеве смо се запрепастилн, не пред једним реакцнонарним актом, јер се реакциоиар- ј Лицемерство општине београдске ство код буржоазије већ претпоставља, него пред једном кратковидошћу владином: она држи да ће о себи и својој подитици код света променити мишљењеј
10СЛЕДЊЕ вести
29 јуна је на Торлаку био свечан помен изгинулим ратницима приликом освајања Беогр , . ! Лепо је т> *ад ве ћ Н ије среће да је ако новине забрањуЈе, у место политику лепше и бољ , а су сви ти ‘ ратници
(1 ЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ
своју да мења!...
живи и код својих кућа. Кад већ постоје
Овом забраном смо погођени сви: и безбројни гробови и у њима труну гра-| људи из старих граница и мештани, без, ђ ани и храниоци породица, носиоца при-
Екглеска пустила грчке бродове Атина, 30 јуна.— Екглеско по-
хвалне буржоазије. Београдска општина је положила на
брод није изведен пред марински
пазликр вепа и начи1а Радничке Новине ' в Р едног и културног живота ове земље, разлике вера и нациЈа. нааничке повине , онда бзр нека их се живи н не ј аки овим су овамо биле кајомиљенији лист с«цжа; ј путсм дуга свог и благодарности сете.; СЛОНСТвО у Атини ООЈавило Је , оа оне су, једине, уживале неподељено по-ЈАли оно што у овоме није лело и што су пуштени грнки пароброди и јеверење читалаца. Стога су оне управо је управо одврагно, то је лицемерност дрилице, који су били задржани и разграбљазане: за пола сата од кад се и го ® ож благодарне и { одведени у Мудрос. Ни Један грчки дигну са поште није било више ни једнога примерка у продаји, цок је се жута штампа носала по цео дан, да се, сутрадан, сложи на гомиле за завкјање сира. Забраном Радничких Новина ми смо остали без духовнога вида: у овој тмуши и изолованости још су нас оне једине поштено обавештавале и крепиле надом на дане светскога мира.
! трабанду.
За Србе
Рђава традиција Или једно наравоученије
Пре двс године, кад је ослобођена Македонија, Радничке Новине су имале слободну прођу у целој Европи и ван Европе у Америци. Само су билс забраљене за Босну, коју је заробила Маџарска, и за Маћедонију, коју је ослободила Србија. Сад, како су се према Радничким Но• винама и маџарска влада и српска влада нашли на једноме непријатељском становишту ми, боже нас просТи, то не знамо. Али оно што данас видимо то јс: да у колико Србија постаје већа у толико и паре послала; право пролетерске штампе постаје све • мање и мање. Тако да су перспективе 1 за будућност све јасније и очигледније. Данас су Радничким Новинама опег забранили улаз у Маћедонију и, плус
томе помену генац са оваквим натписом: суд. Ги бродови су оили задржани „Палим херојима и својим ослободиоцима ј под сумњом да превозе ратну КОНблагодарна београдска општина! Каква иронија! Колико лажи и цини- ј зма у овим речима! Београдска општина I је свсју захвалност премасвојим ослободиоцима срамно и стидно показала на женама и деци тих ослободица, којима је у место помоћи дала: 1. Одлуку своју од Маја месеца да се тим сиротанима пописују кућне ствари за дугујућу кирију газдама, и ако то забрањује закон о мораторијуму и закон о помагању невољних у рату; те им је у место храниоца, који трули на Торлаку, дошао у гладну кућу судски општински извршитељ; 2. Одлуку судз да се тргује и ћари
Париз, 30 јуна. — Ученици лицеја Кондорсе прикупили су 10.000 динара и послали преко 3000 килограма рубља за лобројна н који је изБела у очи 30 јуна
је да је било пет разних пукова 16 корпуса. На оиим тачкама где је наш фронт гренутно лопустио енергичним противI нападима с наше стране задржали смо непријатељево надирање и сузбили смо га. Између Мезе и Мозела наставља се канонада нарочито у шуми Апрмон и Ле Претр где су Немци после новога неуспеха преко ноћ од 29 јуна неколико пута поновили своје нападе. Између Фе ап Е и шуме задобили смо земљишта борбом бомбама у подземним галеријама. На руском фронту Петроград, 30 јуна. — Службено саопштењс. — Продужују се локалие акције на фронту Бобра Нарева. Близу Осовјеца Једвабно од вечера 28 до јутра 29 јуна жива артилеркјска ватра. У долини Скроде—Писе—Шкви пушкарање. Напад непријатељеве пешадије која је била ма-
срлске рањенике ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ
у пределу села Таргак Ошин Грубескм успешно смо одбили. На осталим фронтовима никакве акције.
На Кавказу Петроград, 1 јула. — Саопштењс ђе-
Номорске борбе Лондон, 30 јуна. — Адмиралп.. | ™ саопштава: мо„„тор„ .Севсрк-^^ П на брашну, због чега је и оиако скун и „Мерси 21 Јуна ОДПЛОВИЛИ су уз наше нзвидпице напале су изненала прехлебац још поскупљаван. Плачна од гла- реку Рифажи у Источној Африцн и ко ноћ на бајонет турске I озиције задоди сирочад на Торлаку палих ослободи- напали немачку крсгарицу „Квнигс- \ бизши вслики број заробљеника. На оста лаца морала су дати општини ћара по берг“ Аероплани су токође пуцали ' 0,05 п. дин. од свакога килограма Рђа-, г ^ П пслр 6 чзгпкч Кевога брашна, од чега је општина пуштала а кцс а * ИЦ м И ‘ . с г асова е за своју кесу 20,000 дин. ј нигсберг“ цродужуЈући да пуца јед3. Одуговлачење своје да се за ЗО.иим топом док и овај ТОП пије ућудана не оствари отварањс сиротињских тао. Новим нападом од 29. „Кенигс- ВбДИКИ И3б(ф ГОТОВИХ ПЗПуЧЗ Чфм “ п «оје Је Петроградска опшгина , берг" је потпуно разрушен. Наши ј “ нма на стоваришту Цдудр К0ПНП ПЗПУ11И19
лом фронту нема никакве акције. О Г Л А С И
4. Закључивање зајмова већим делом за издржавање својих чинозника, а много ! мањим делом за помагање сирогиње са 1 циглих 180 грама дневно леба на душу, зајмова због којих је мшшстар укинуо
! су губитци уобе борбе 6 рањених. Покушај немачке офан-
томе, и у ратну зону. А пошто је пола месноме одбору прву одобрену помоћ од
зиве Париз, 30. јуна. — У Белгији при бом-
Обрсновића ул. 61 . Бојаџијској радњи ™ ■* потребан јс један бојаџнјскн радннк. — Рад сталцн. награда добра ступити на рад може одмах. Ш = Ђона Крупонираног —
Србије у ратној зони то је у ствари пра- 48 динара месечно на породицу у априлу, : бардовању француског и енглеског фрон-, аме рикански од 5 бипс килапрепоручује кожар‘ П . Д СЈ I л л«.лп лптк кл 0*3 ОП тП1„по I ■ пппл. <!•« Т-Т ОМПИ ГЛ РП1 лтглпглши гослтшб ' - Л * П О Д ТЛП Л РГЧ ГТ П • Г Т-Г а ги А и
во растурвња Радничких Новина сведено таман на једну трећнну земље. Јесенас кад су српске трупе биле у офанзиви и на непријатељскоме земљишту, Радничким Новинама је било забрањсно излажбње. Данас пак кад су труве саузсле Албанију, дак.пе прошириле гранбце Србије, Родничке Новине су опст за две трећине угушенс! .. Несумњиво је по тој логици наших
па је смањено на 23,80 динара на поро- ј га Исмци се служе отровним гасовима. ј ска радња САЛВАЈрЕА голдштајна
У пределу северно од Араса необнчно: у-' ! “ ца ч"' нрд лд^Александра 24.
ллау > маЈу. Таква је благодарност бео-радске оп- \ жива канонада У Арасу произнедене су штине према, како сама рече својим осло- ј нове материјалве штете. Нккаква псшач-1 бодиоцима. Опај венац положен на гро- ка акција преко дана. У Аргонн престо бовима на Торлаку једна јс велика општинска лаж ! Он је у исто време и један безмерно велики цинизам бесних власиика, који су далеко у Нишу, Окопљу и још даље седели
Ниш, 5-5
ШевроГризонГ
лонаследникова зрмија предузела је сфан- ј у боји жутој, браон „Шампањ" и грао, отворене и - 1 прсноручујс - КОЖАРСКАТРГОВ1ША —
зиву од пуга Бипарбил Вејеи-ле-Шато до предела Оштевоше и пЈ.стрпела је нов неусиех. После жестокога бомбардовања! БРАЋЕ Н. КАЧАННК — крушевац
ки рад- и нуцаша атровним гранатама^утв|Ј,сно’
- шаљу пошгом на доплату. -
11-12
в**с1г»к п олговшг^к урвлккж Лоагвж* ДштшкК.
г* Ммш П. СтеФ*во»»А« — 1Ђкц.