Radno i socijalno pravo

Д. Јеринић: Престанак радног односа по сили закона 109

У члану 110 Закона о радним односима Србије предвиђено је:

(1) Запосленом престаје радни однос независно од његове воље или воље послодавца (по сили Закона) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

(2) Директор може да одлучи да запослени који је испунио услове из става 1 овог члана, остане у радном односу ако је то неопходно за обављање одређених послова, а најдуже до навршених 67 година живота.

(3) Одлуку у смислу става 2 овог члана за директора доноси орган који га бира или поставља.

У време припрема и усвајања последњих неколико закона о радним односима, питању престанка радног односа због испуњења услова за пензију, поклањана је посебна пажња. И стално је по том питању било опречних мишљења. Једни су сматрали да увек када запослени стекне право на пензију, односно наврши одређене године стажа или жовота, треба да престане с радом, и то по сили Закона. А други су се залагали да то треба да зависи од воље послодавца.

Према Закону о основним правима из радног односа (члан 75 став 4),6) раднику који је навршио 40 година стажа осигурања или 65 година живота, престајао је радни однос ако послодавац, у складу са условима утврђеним законом, општим актом и колективним уговором, није одлучио да радник може да остане у радном односу. Поводом тога требало је да републичким законом буду утврђени услови за задржавање у радном односу запосленог који је стекао право на пензију.

У Црној Гори Законом о радним односима (члан 58) прописано је да радник који наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота, може да остане у радном односу, под условом да се на расписани оглас, односно конкурс није пријавио ниједан кандидат који испуњава услове за то радно место. Међутим, Законом о радним односима Србије") то није учињено. Тим законом (члан 88) прописано је да се раскида радни однос са сваким ко наврши одређене године стажа осигурања или одређене године живота. Кад наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота, раднику је престајао радни однос, без његове сагласности. Али, раднику није престајао радни однос по сили Закона, већ на основу решења послодавца. Такво решење послодавац могао је да донесе кад радник наврши 40 година осигурања, или 65 година живота. Али, није постојао пропис који би послодавца приморавао да раскине радни однос са радником чим овај испуни услов за пензију.

6) “Службени лист СФРЈ", бр.60/89. 7) "Службени гласник РС“, бр. 45/91.