Radno i socijalno pravo

П. Јовановић: Учешће запослених у управљању предузећем 35

демократизације друштвено-економских односа, првенствено путем смањења оштрих материјалних и других разлика између класа, односно слојева становништва.)

Имајући у виду терминолошке и све друге разлике у приступу појму учешће запослених у управљању, бољем разумевању тог појма може послужити свакако и указивање на значај учешћа запослених у управљању, који се огледа у: (а) одбрани радничких интереса, иза чега стоје раднички покрети; (6) еманципацији радничке класе, у којој је партиципација један од услова да радници преузму део одговорности за управљање предузећем и привредом у целини; (ц) тежњи да се тиме демократизују радни односи и ублаже или превазиђу противуречности између демократске политичке сфере и економске сфере; (д) повећању продуктивности и остваривању веће ефикасности пословања у целини; (е) побољшању класних односа и успостављању класне сарадње. ')

Ш. УЧЕШЋЕ ЗАПОСЛЕНИХ У УПРАВЉАЊУ У ЈУГОСЛАВИЈИ

1. Ранија искуства

1.1. У Југославији после [ светског рата и непосредно после П светског рата није било значајнијег учешћа радника у управљању јер радничка класа није била довољно јака да би такво право себи изборила нити је имала традиција у том погледу.

Међутим, према Закону о заштити радника од 28. П 1922. године било је предвиђено (чл. 35 и 108) право удруживања радника и право избора повереника. Право на избор повереника имали су радници – помоћно особље.9) Задатак радничких повереника је био, између осталог, да утичу на одржавање добрих односа између радника и њихових послодаваца; да сарађују на

рипремању и изради колективних уговора; да се старају да се како послодавци, тако и радници придржавају строго како свих колективних, тако и индивидуалних уговора о раду; да посредују између радника и послодаваца у споровима који настају из радног односа, а нарочито који се тичу надница (плата) да би се такви спорови решили на миран начин; да се посредује при утврђивању акордних тарифа, просечних и минималних зарада, уколико нису регулисане колективним уговором; да помажу радницима и послодавцима саветима код престанка радног односа; да подносе представке послодавцима ради побољшања организације рада у предузећима итд.

Н

6) Др Весна Ракочевић: Систем и облици економске демократије у западноевропским и скандинавским земљама, Самоуправљање, бр. 3/90 стр. 93. 9 Љадет

Ту нису спадали радници којима су поверавани послови “више врсте (пословође, књиговође, инжењери, благајници итд.).