Radno i socijalno pravo

82 Б. Лубарда: Пикетинг као облик колективне акције радника

4. Циљ пикетинга

Циљ пикетинга је двоструке природе: да се (изврши притисак на послодавца) очува и оснажи солидарност радника, с једне, и придобије подршка јавног мњења обавештавањем и јавности о природи колективног радног спора и захтевима организатора пикетинга, с друге стране.

Циљ пикетинга у погледу радника састоји су у мирном уверавању радника који долазе на посао код послодавца у оправданост захтева организатора пикетинга и значај очувања и јачања солидарности међу свим радницима код послодавца, а ако је пикетинг организован као пратећи облик индустријске акције у току штрајка (што ј је најчешће случај у пракси), у позиву (апелу) да и ти радници ступе у штрајк. Уколико би циљ штрајка био недопуштен, нпр. политички штрајк (који није усмерен против послодавца), тада би и циљ пиктенига, као пратеће колективне акције уз штрајк, био незаконит.19) Циљ пикетинга у погледу трећих лица (јавности) огледа се у тежњи за придобијањем подршке јавног мњења, обавештавању јавности о природи колективног радног спора и о истинским разлозима његовог настанка, као и о оправданости захтева организатора пикетинга. Разлика између пикетинга и окупљања грађана одређује се с обзиром на учеснике и њихов број – код пикетинга то могу да буду само (ограничен број) запослени код послодавца (које одреди синдикат-организатор пикетинга, а код јавног скупа то су грађани (без ограничавања њиховог могућег броја); с обзиром на место окупљања — место окупљања учесника пикетинга је у близини улаза у круг пословних просторија послодавца, а место окупљања грађана одређује се у складу са Законом о јавним скуповима; у поглед ју повода – код пикетинга повод (и предмет) је колективни радни спор; код јавног скупа – нека друга питања и интереси грађана; усмерености – пикетинг је усмерен, у коначном, против послодавца, док је усмереност јавног скупа обично окренута према јавној власти (не и према послодавцима).

Премда пикетинг има двоструки циљ – унутрашњи (према радницима и послодавцу) и спољашњи (према трећим лицима, јавности), ипак се оба ова циља синтетички могу изразити у настојању организатора пикетинга да изврши ефикасан притисак на послодавца, како би овај прихватио захтеве (синдиката, радника), организатора пикетинга, тј. одустао од сопствених захтева или битно одступио од њих, и на тај начин био решен колективни радни спор.

Поред општег (општих) циља мирног, примарног пикетинга, пикетинг може имати и друге специфичне (уже) циљеве код посебних врста пикетинга.

1. а. Јое! Ш, Еуегу Етроувге 5 Guide to the Law, New York, 1996, crp. 342 !8) O. Kahn-Freund, op. cit, erp. 351.