Radno i socijalno pravo

Ж. Кулић: Радноправни положај запослених у органима и организацијама

94 Савезне Републике Југославије eg... eee

2. Дилеме које успоравају рад на доношењу новог закона

Од самог приступања поступку израде текста прве везије предлога закона о положају запослених у органима и организацијама СРЈ појавиле су се одређене дилеме и потешкоће које су стално задавале муке свима онима који су, на било који начин, опредељивали даљу судбину израђених предлога законских пројеката. Један број мањих дилема и недоумица у међувремену је отклоњен. Међутим, ни до данас нису нађени прави одговори, нити су заузети јасни и недвосмислени ставови о неколико крупних и начелних дилема које имају карактер отворених претходних питања, која се морају разрешити пре него што се утврди коначна верзија предлога закона.

Најзначајније отворено питање, свакако, тиче се домашаја будућих законских норми. Наиме, Савезна скупштина, Народна банка Југославије, Савезни суд, савезни државни тужилац и Савезни секретаријат за законодавство сматрају да би, полазећи од уставног начела о подели власти, положај носилаца законодавне и судске власти требало уредити посебним савезним законом. Тим пре, што, по њиховом мишљењу, постоје одређене специфичности како у погледу положаја и статуса савезних посланика, тако и у погледу положаја и начина рада носилаца правосудних функција у односу на положај запоследних у савезним органима управе. С обзиром да савезни посланици не спадају у категорију запослених, сматра се да се њихова статусна питања не могу уређивати истим законом којим се уређује положај запослених у савезној администрацији. Указује се, такође да се положај носилаца правосудних функција, због постојања крупних разлика, не може поистовећивати са положајем функционера и осталих запослених у извршним и управним органима власти.

Као један од значајнијих разлога који онемогућава јединствено нормирање положаја запоследних у свим органима и организацијама СРЈ, наводи сен разлика у начину финансирања савезних органа и организација. Према овом критеријуму, јединственим законом може се уређивати положај запоследних само у оним органима и организацијама које се финансирају из савезног буџета. Самим тим, за уређивање положаја запослених у савезним органима и организацијама које се не финансирају из савезног буџета треба донети посебне прописе.

Поменути органи и организације које се противе концепту јединственог уређивања положаја, права, дужности и одговорности из радног односа запослених у свим органима и организацијама СРЈ, такође указују да су решења која су до сада предлагана “углавном примерена положају запослених у извршним органима власти" ,9) не уважавајући у довољној мери “специфичности обављања функције и вршења службе у другим органима власти... 19)

9) Цитат је преузет из Информације коју је, у вези с радом на тексту предлога закона о основама организације и раду савезних органа и о положају запослених у органима и организацијама СРЈ, почетком маја 1997. год. сачинило Савезно министарство правде, ст. 3

10) Цитат је преузет из Информације, ближе описане у фусноти 9, стр. 3