Radno i socijalno pravo

269

Проф. др РАДОВАН Д. ВУКАДИНОВИЋ, Правни факултет, Крагујевац и Фракултеш за менаимент, Београд

ПРИМЕНА НАЧЕЛА ЈЕДНАКОГ ПЛАЋАЊА МУШКАРАЦА И ЖЕНА

У ПРАВУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1. Постављање питања

Одредбама члана 119. Уговора о оснивању Европске економске зајед-

нице прописана је обавеза државама чланицама да обезбеде једнако награђивање мушкараца и жена за исти рад, најкасније до краја прве етапе прелазног периода, тј. до 31. децембра 1961. године. Наведеној одредби, која по

1)

месту на коме се налазе у Уговору о оснивању не упућује на посебан значај,!)

У првобитном Уговору о оснивању Европске економске заједнице, потлисаном у Риму 25. марта 1957. године, који је ступио на снагу првог јануара 1958. године између шест држава чланица – оригинерних оснивача: Белгије,„Француске, Холандије, Италије, СР Немачке и Луксембурга, глава УШ (чланови 117-130) је била посвећена питањима социјалне политике. Како су касније, од почетка осамдесетих година, првобитно постављени готово искључиво економски циљеви мењани и допуњивани са политичким, све више је указивано и на потребу да се прошири и допуни садржај тзв. социјалне политике. Политички подстицај томе дао је Вили Брант, ондашњи канцелар Немачке, 1972. године на Самиту шефова држава и влада држава чланица. Ове и друге идеје су законодавну потврду добиле постепено: почев од Јединственог европског акта, преко Споразума из Мастрихта, до Споразума из Амстердама из 1996. године. Тако је одговарајућим променама у Јединственом европском акту из 1986. године, који је ступио на снагу 1987. године, омогућено усвајање комунитарних упутстава квалификованом већином у области здравља и сигурности. Након овакве промене начина гласања, дошло је до “легилативне експлозије у овој области". Међутим, тек је у Уговору о европској заједници питању социјалне политике дат значај општег задатка који је постављен пред Заједницу. У том смислу је и допуњен члан 2. Уговора, а додато је ново поглавље 3 и нове главе ТХ, Х и ХГ. Споразумом из Мастрихта уведено је, међутим, и начело супсидијарности које на нови начин одређује расподелу надлежности између држава чланица и Заједнице, између осталих и у области радног и социјалног законодавства. О начелу субсидијарности вид. у: Р. Вукадиновић, Тће Које од Principle of Subsidiarity in the Process of Democratization in the Europen Union, Referat sa Scientific Conference European Democracu Today, Belgrade, 13-15 March, 1997.