Radno i socijalno pravo

Др Р. Д. Вукадиновић: Примена начела једнаког плаћања мушкараца и жена у праву европске уније 277

већ и на све споразуме којима је намеравано да се регулише колективно плаћање рада, као и на све уговоре између појединаца. =!) У правној теорији је ово право тужиоца или, у ширем смислу, признање хоризонталног дејства одредбама Уговора о оснивању==) третирано као “примарно изведено (право) из повреде Уговорне обавезе од стране државе чланице, против друге приватне стране'=3) Међутим, Суд је поменутим одредбама признао само тзв. временски ограничено директно дејство. Комунитарним субјектима је дато право да се пред националним судовима против државних и приватних послодаваца могу позвати на начело једнаког плаћања из члана 119. Уговора о оснивању само у споровима које покрену после 8. априла 1976. године (након доношења пресуде), кад су у питању захтеви за једнаким плаћањем, а у погледу пензија само за године службе после 17. маја 1990. године. 2") Правило је, међутим, да се директно дејство конкретним одредбама или прописима комунитарног права признаје од момента њиховог ступања на снагу, ако такве одредбе испуњавају услове о којима је напред било речи, а не од момента када их је Суд правде таквим прогласио.25) То практично даје право заинтересованим лицима да се на такве одредбе позивају већ од момента њиховог ступања на снагу.26) Одлуке Суда правде имају само деклараторно дејство. Само у изузетним ситуацијама Суд правде може временски одложити директно дејство појединим одредбама комунитарног права од датума кад он о томе донесе одлуку, односно пресуду. У том случају се појединци могу директно позивати на такве одредбе само у касније закљученим пословима, али не у пословима који су закључени или извршени пре него што је Суд правде донео деклараторну пресуду. Реч је о тзв. проспективном (очекиваном или рго јшиго) директном дејству које је ограничено само на будуће случајеве, као у случају Пејтетпе. С друге стране, Суд може ограничити директно дејство појединих одредби комунитарног права само на одређене зоне или области. Тако је у случају Стаугег27) право на директно ослањање на одредбе члана 7. Уговора о оснивању ограничио само на случа-

21) Навод бр. 38. пресуде (курзив је ауторов).

229) У случајевима Кап Gend i Van Duyn, Суд је признао само вертикално дејство конкретним одредбама Уговора о оснивању.

23) (0. Bebr, Development of Judical Control of the European Communities, Hague, Boston, London

1981.п.599

Вид. водећи случај Ц-262/88 Вагђег у Guardian Royal Excharge, (1990) ЕСЕ 1-1889.

25) C.Lewis, Remedies in the Enforcement of the European Community Law, London, 1966. p. 25

Уговор о оснивању и споразуми Заједнице са трећим државама и организацијама ступају

на снагу од дана њихове ратификације, комунитарна правила од дана када је то у њима

назначено, а ако ништа није одређено двадесетог дана од дана објављивања у Службеном

листу Заједнице. Слично важи и за комунитарна упутства и одлуке, с тим што је код кому-

нитарних упутстава предвиђено да државе чланице доносе имплементирајуће мере.

27) Случај 293/83 Gravier v City of Liege, (1985) ECR 593.