Radno i socijalno pravo

Др Р. Д. Вукадиновић: Примена начела једнаког плаћања 276 мушкараца и жена у праву европске уније

Под непосредним или дирекшним дејством комунитарног права подразумева се способност или подесност одредби комунитарног права да непосредно стварају права и намећу обавезе на које се непосредно или директно могу позивати појединци без интервенције управних или судских органа. Национални судови, а у поступку одлучивања о претходним питањима и Суд правде, су дужни да таквим одредбама пруже потребну заштиту.19) Другачије речено, комунитарно право има директно дејство ако се појединци могу директно позвати на његове одредбе пред својим националним судовима.19) У правнотехничком смислу, Суд је признавао директно дејство само оним одредбама комунитарног права које су биле “правно перфектне“ за примену пред националним судовима. Под правном перфектношћу Суд правде је подразумевао да конкретна одредба комунитарног права ствара довољно одређену (прецизну) и неусловљену обавезу.

Суд правде је у почетку признавао само тзв. вертикално дејство појединим одредбама Уговора о оснивању, а тек касније и хоризонтално дејство. Под вертикалним директним дејством подразумева се право комунитарних субјеката да се на одредбе комунитарних прописа којима је признато ово својство директно позивају пред националним судовима у споровима против државе и државних (јавних) органа власти. Признавањем хоризонталног дејства дато је право комунитарним субјектима: радницима, запосленима или самозапосленим лицима, пензионерима и другим дефинисаним категоријама, да могу тражити заштиту својих права која се темеље на одредби члана 119 Уговора о оснивању не само против државе и њених органа (органа јавне власти) као послодаваца, већ и против приватних послодаваца. Суд правде је тек 1976. године у својој одлуци по претходном питању у случају Пећеппе 120) признао директно вертикално и хоризонтално дејство одредбама члана 119. Уговора о оснивању. У конкретном случају Суд је признао тужиоцу (Defrenne), која је била запослена као стјуардеса код авио компаније БАВЕМА, да се у тужби за накнаду разлике у плати, јер је као жена примала мању плату од мушкараца, директно позове на одредбе члана 119. Уговора о оснивању, без обзира на постојеће белгијско законодавство. Суд је то образложио императивном природом одредби члана 119. Уговора о оснивању и у складу са тим заузео став да се “... забрана дискриминације између мушкараца и жена не примењује само на тужбе против јавних власти,

1) V.Winter, Direct Applicability and Direct Effecet Two Distinct and Different Concepts in Community Law, 9 CMKL Rev (1972), pp. 425-438; A.Dashowood, The Principle of Direcet Effect in

European Community Law, 16 JCM Stud. (1977) pp. 229-246; P. Pescatore, The Doctrine of

"Direct Effect": An Infant Disease of Community Law, 8 ELRev (1983) pp. 155-177.

19) J. Steiner, Enforcing EC Law, London 1995, р.14

20) Cnyuyaj 43/75, Defrenne v Sabena, (1976) ELIP 455