Radno i socijalno pravo

26 Мр Ж, Кулић: Појам и основна обележја радног спора

његовом престанку, па и у вези са његовим заснивањем, који се решава пред надлежним судом или другим органом и у утврђеном поступку.2)

Треба истаћи да ова дефиниција обухвата и случајеве у којима се може покренути, свакако, индивидуални радни спор и онда када покретач спора није у радном односу код послодавца против кога је спор покренут. Ради се, наравно, о специфичним ситуацијама у којима се индивидуални радни спор може покренути и водити и по престанку радног односа покретача спора, као и поводом његовог неуспелог покушаја заснивања радног односа.

Пажљивом анализом одредаба нашег радног законодавства може се закључити да се радни спор, често поистовећује са значењем индивидуалног радног спора, без обзира на присутност и оних норми које се односе на правне и интересне колективне радне спорове.

Уважавајући достигнута научна сазнања, код нас и у свету, општи појам радног спора би се могао дефинисати као спор између запосленог лица, а под одређеним условима и лица које није у радном односу и послодавца или као спор између радног колектива, групе радника, односно синдиката и надлежних органа послодавца, односно послодавачког удружења, поводом повреде индивидуалних, односно поводом повреде, уређивања, примене или тумачења колективних права из или поводом радног односа, који решавају законом или другим прописом одређени органи, у одговарајућем поступку. 3)

Поред материјално-правних и процесно-правних елемената, како индивидуалног тако и колективног радног спора, учињен је напор да се дефиницијом обухвате и случајеви у којима се као покретач, а то значи и као странка у спору може појавити и лице које у моменту покретања, односно у време вођења спора није у радном односу код послодавца против кога покреће, односно води спор. Свакако, овде се мисли на покретање, односно вођење индивидуалног, а не и колективног радног спора.

Уколико би се требала дати краћа и сажетија, па самим тим и упрошћенија и уопштенија дефиниција радног спора, онда би се за исти могло рећи да означава спор између радника појединца и послодавца, односно између радничких и послодавачких удружења, поводом повреде или уређивања и примене индивидуалних, односно колективних права из или поводом радног односа, који решавају надлежни органи, по прописаној процедури. 2 Др Д. Паравина, Радни спор у југословенском и упоредном радном праву, Правни живот, Ш том, Београд, 1995, стр. 552

3) Ова дефиниција се само незнатно разликује од оне коју је аутор раније дао. Упореди: мр Ж. Кулић, Радни спор, са прилозима из судске праксе, Службени гласник, Београд, 1996., стр. 39.