Radno i socijalno pravo

Мр Ж. Кулић; Појам и основна обележја радног спора 25 никада није ни престајала, у последњих неколико година све више се суочавамо и са колективним радним споровима, о којима се, чак и у стручним круговима, још увек не зна онолико колико се зна о индивидуалним.

То су основни разлози који оправдавају потребу да се каже која реч најпре о општем појму радног спора и његовим основним обележјима, а потом и о основној и најзначајнијој подели радних спорова на индивидуалне и колективне.

П ОПШТИ ПОЈАМ РАДНОГ СПОРА.

У нашем праву нису честе дефиниције општег појма радног спора. То је можда и логично ако се имају у виду констатације изнете у уводним напоменама. Ипак, постоје радови у којима су дати значајни прилози, који говоре о радним споровима, њиховој суштини, битним елементима, правној природи, врстама и начину њиховог решавања. У некима од тих радова аутори су понудили и одговарајуће садржаје којима се дефинише појам радног спора. А ту су и резултати правне науке до којих је дошло међународно и упоредно право.

Доста успелу дефиницију радног спора, поготово када се има у виду време у коме је настала, дао је проф. др А. Балтић, који под радним споровима сматра спорове “који настају између радника (намештеника), односно службеника и организације (послодавца), поводом повреде права или непосредних личних интереса признатих правним прописима (законом, уредбом или другим нормативним актом,), колективним уговором или уговором о раду, за чије је решавање надлежан одређени орган“.!)

Ова дефиниција се превише ослања на индивидуални радни спор, не обухватајући садржаје који се односе на колективни радни спор. Осим тога, у дефиницији се нигде не помињу могући поступци у којима се настали спорови решавају. Но, без обзира на извесне недостатке, с разлогом се може рећи да ово појамно одређење није много изгубило од своје актуелности, без обзира што је настало пре више од четрдесет година.

За разлику од претходне, проф. др Д. Паравина је дао дефиницију која на целовит начин третира појам радног спора, будући да су њоме обухваћени сви битни елементи који чине суштину спора. Према проф. Паравини радни спор би се могао дефинисати као “спор између радника и послодавца или синдиката и послодавачког удружења, односно послодавца, а поводом повреде законом признатих индивидуалних или колективних права, односно обавеза по основу радног односа током његовог трајања, по

) ДрА. Балтић, Основи радног права ФНРЈ, Београд, 1955, стр. 237.