Radno i socijalno pravo

Др Р. Д. Вукадиновић: Примена начела једнаког плаћања мушкараца и жена у праву европске уније 283

Ако послодавци не могу оправдати разлике у начину и висини плаћања за исти рад или за рад једнаке вредности, такви акти на којима заснивају своје понашање морају бити проглашени ништавним а оштећеној страни се мора дати право на одговарајућу накнаду.

Након што је на овај начин решено питање стицања или додељивања комунитарних субјективних права и њихов садржај, остаје питање правних средстава која стоје на располагању комунитарним субјектима за стварно коришћење (уживање) ових права, као и питање правних средстава за принудно извршење.

СРЕДСТВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ КОМУНИТАРНИХ ПРАВА

Запослени могу заштиту својих права из начела једнаког третмана остваривати само пред надлежним националним судовима. Ово због тога што сама Заједница осим административним апаратом не располаже сопственим апаратом којим би на принудан начин обезбедила примену комунитарног права на наднационалном – комунитарном нивоу. Једино по оним малобројним питањима по којима Комисија има овлашћења да сама доноси појединачне акте (одлуке), у поступку који се условно може означити као управни поступак, као и материји конкуренције, непосредна примена комунитарног рава се остварује на нивоу Заједнице. Примена осталих одредби комунитарног права се углавном остварује "пред органима држава чланица доношењем управних аката по процедури прописаној у свакој држави 39) и пред

националним судовима.

У том смислу примена комунитарног права пред управним органима Заједнице и Судом правде “иде само до стадијума извршења одлуке односно ресуде". Поступак принудног извршења управних аката и судских пресуда остварује се у складу са одредбама члана 192. Уговора о оснивању, пред управним и судским органима држава чланица према њиховом праву.) То практично значи да примена комунитарног права у крајњој линији зависи од начина на који судови држава чланица примењују или изворно комунитарно право или имплементирајуће и остале националне прописе.

Кад је реч о надлежним судовима, то могу судови опште надлежности или посебни (радни) судови, као на пример у Немачкој и Енглеској. У Енглеској су то у првом степену тзв. индустријски судови (тпдаизша] шбђипај), а по жалбама Апелациони радни (индустријски) суд (Етроутет Арреа! 111Бипаћ) и Апелациони суд (Соил ој Арреа!) и Дом Лордова (Ноизе of Lords),

39) D. Wyatt and A. Dashwood, The Substantive Law of the EEC, London, 1987, p. 50

80) Б. Старовић,Поглед на право и остваривање права европских заједница, Право, теорија и

пракса, 8–10/1992, стр 51