Radno i socijalno pravo

Др Р. Д. Вукадиновић: Примена начела једнаког плаћања 282 мушкараца и жена у праву европске уније

забрањена. Сама дискриминација настаје као резултат тзв. “мера и акција“ послодаваца предузетих најчешће на основу националних законских и административних прописа или општих аката послодаваца. Облици којима се врши дискриминација могу бити врло разноврсни и различити. Међутим, да би се заинтересована лица могла директно позвати на одредбе члана 119. Уговора о оснивању потребно је да сви ти облици “директне или индиректне дискриминације могу бити идентификовани искључиво на основу критеријума једнаког рада и једнаког плаћања. Отуда се не може свако различито третирање мушкараца и жена квалификовати као забрањено, односно као дискриминација. У том смислу постоје оправдана и неоправдана одступања од начела једнаког третмана.

С друге стране, само понашање којим се прави дискриминације може по својим спољним обележјима и садржини бити отворено и прикривено. У том смислу се прави разлика између отворене и прикривене дискриминације.

У случају отворених дискриминација различито третирање мушкараца и жена у погледу права на једнако плаћање које је засновано искључиво на полу и не може бити ни у ком случају оправдано. Међутим, код прикривених дискриминација се примењују различита правила.35) Тако је Суд правде у случају Јепктв у Ктезоате Гла. сматрао као објективно оправданим различито (ниже од 10%) плаћање сатнице радника који су радили са непуним радним временом од радника са пуним радним временом. Суд је сматрао да такве разлике у плаћању нису супротне одредбама члана 119. Уговора о оснивању и није прихватио аргумент да су таквом политиком плаћања дискриминисане углавном жене јер оне наводно чине највећи део радника са непуним радним временом.

Објективна оправдања — Послодавци могу своје понашање којим на различит начин третирају запослене жене и мушкарце приликом плаћања оправдати ако докажу да мере на којима је засновано такво понашање:

а) одговарају стварним потребама предузећа,

6) су примерене за постизање циљева предузећа, и

B) ако су нужне за остваривање таквих циљева.

Пракса Суда правде показује да се наведени услови по правилу своде на економске разлоге којима су руковођени послодавци приликом различитог третмана запослених. Тако је у поменутом случају Јепктв» Суд правде прихватио као оправдано слабије плаћање радника са непуним радним временом, јер су послодавци то образложили њиховом неспремношћу да раде суботом и увече, па су отуда били принуђени да већим платама привуку раднике са пуним радним временом.

38) 7 5тетећ, Техбоок оп ЕЕС Гал, Гопдоп, 1992, р. 255.