Radno i socijalno pravo

Др Р. Брковић: Актуелна питања о радним судовима у Европској унији 289

Социјална политика је у Заједници најважнију прекретницу добила доношењем тзв. Повеље заједнице о фундаменталним социјалним правима радника, која је усвојена у Страсбургу 8. и 9. децембра 1989. год. од стране шефова држава или влада једанаест земаља чланица Европске заједнице, при чему треба истаћи да повељу није усвојила Велика Британија. Повељом су синтетизована скоро сва документа која су се односила на хармонизацију социјалних права на нивоу Заједнице. Након усвајања Социјалне повеље, у Унији је о социјалној политици вођено доста дискусија чији је резултат објављивање Зелене књиге о социјалној политици 1993. год. Касније, усвојена је Бела књига која регулише социјална права у Унији крајем 1994. године и у периоду од 1995—1997. године.12)

Социјална политика у Унији обухвата питања која се односе на: социјалну заштиту, запосленост, услове живота и рада у радној средини, стручно образовање и усавршавање, слободу синдикалног удруживања радника и право на колективно преговарање, право на консултације и информисање, право на партиципацију и др. Осим тога, треба истаћи, да надлежни органи приликом конципирања. развоја социјалне политике у Европској Унији полазе и од начела која су утврђена у конвенцијама и препорукама Међународне организације рада.

У Европској Унији, регулатива о социјалној политици може се поделити у две групе норми.

Прва, ради се о областима које су начелно регулисане и често зависе од услова сваке поједине државе чланице (нпр. слобода кретања радне снаге, слобода синдикалног удруживања и колективног преговарања, зараде запослених, партиципација запослених и сл.).

Друга област односи се на запосленост, здравствену заштиту и заштиту на раду, социјалну заштиту, посебну заштиту младих, старих, инвалидних лица, као и лица ометених у развоју идр.

Социјална повеља, уопштено, утврђује права радника и послодаваца у индустријским односима, при чему посебан значај имају одредбе о колективној акцији, укључујући право на штрајк, како радника тако и право на Јоск-ош! послодаваца, уз поштовање ограничења која произилазе из законодавства и колективних уговора националних држава.

Полазећи од горе наведених питања која су регулисана социјалном товељом у Европској Унији, можемо закључити да се права запослених и послодаваца у земљама чланицама на приближно једнак начин остварују и ITHTE.

|

12 Више: Соптипну Social Policy, Current cratye 1. janyap 1996. European Commission, Brussels, Luxembourg, pp. 2-4; W. Paper, anex: Social Policy and Activities, Commission of the European Communities, Brussels,1995.