Radno i socijalno pravo

300 Др Р. Брковић: Актуелна питања о радним судовима у Европској унији

У Немачкој, пред радним судом усмена расправа је обавезна. Писмени поступак је искључен.49) Докази се могу изводити само пред већем. Када се ради о врстама доказа пред већем се могу саслушати сведоци (то су најчешће лица која су на основу сопственог сазнања, нпр. колеге са посла које су прихватиле да раде прековремено као и колеге које то нису урадиле на захтев послодавца, у могућности да пред судом буду саслушана). Осим тога, доказни поступак може се изводити и увидом у исправе (нпр. писани општи акти, ознаке радног времена, конто зараде, писмо послодавца о отказима и др.). И вештаци могу бити ангажовани за утврђивање чињеница које су од значаја за доношење пресуде. Тако нпр. често се користи медицинско вештачење које има за циљ да утврди колико је по здравље штетно да радник настави рад на радном месту на које је распоређен. Вештаци су драгоцени и за утврђивање чињеница код компликованих обрачуна провизија итд. и увиђај се може користити као доказно средство пред радним судом (нпр. код распореда на друго место може се утврдити да ли се тим распоредом погоршавају услови за рад тужиоца).50)

Једна од значајних специфичности парнице из радног односа, пред радним судом, јесте покушај од стране суда да се спор реши мирним путем. Суд предузима низ мера, а све у циљу да се странке саме договоре на који начин да дођу до режима свих питања која су међу њима спорна. Мирење је, у већини држава чланица Европске Уније обавезно. Холандија не предвиђа мирење као обавезну радњу у парницама из радних односа. Мирење је факултативно у Британији, Ирској и Данској.2!) У Француском систему радних судова мирење покушава посебно веће за мирење, па ако се са обавезним мирењем не успе онда се иде на предузимање привремених мера или се прелази у фазу доказног поступка. У другим државама (нпр. В. Британија, Луксембург, САД) постоје посебне службе и бирои за мирење и посредовање.22) А мирење је прва фаза која се предузима да би се решио, најчешће колективни радни спор. Мирење, најчешће предлаже непристрасно, треће лице (помиритељ). Помиритељ помаже социјалним партнерима да сами реше спор. Да ли ће мирење успети зависи не само од спремности странаца да прихвате овај начин решења конфликта већ и од ауторитета помиритеља. Мирењем се у Немачкој, Данској и В. Британијизз) реши око половине свих

49) Hans, B. iB. Riithers, nas. geo, crp. 282.

30) E. Ullmann, нав. дело, стр. 89-90.

5!) Les jurisditions du travail dans les etats mebres dela CEE, nas. nemo, crp. 391.

52) Y САД-а то је федерална служба за мирење и посредовање, у Шведској Национални биро за мирење у Немачкој – Државни одбор за споразумевање. Више, Б. Лубарда, колективни уговори о раду, Београд, 1990, стр.151.

53) У САД-а, и у теорији индустријских односа и у пракси радних конфликата, мирење нема посебан значај као што је то у земљама Европске Уније. Наиме у САД-а арбитража је доста