Radno i socijalno pravo

,

30 Mp XK. Кулић: Појам и основна обележја радног спора 2. ФОРМАЛНО-ПРАВНА ОБЕЛЕЖЈА РАДНОГ СПОРА

Формално-правна обележја радног спора представљају органи који су овлашћени за решавање насталих спорова, као и могући поступци у којима се ти спорови решавају. С обзиром на разлике између појединих врста спорова постоје и различити органи за њихово решавање, као што постоје и различите врсте поступака у којима се решавају. Тако, нпр., можемо навести: судски поступак, арбитражни поступак, поступак пред миритељима и посредницима и др.

За разлику од материјално-правних, процесно-правне елементе радног спора чине процедурална правила и различите фазе поступка, као и судови, арбитраже, органи за мирење и посредовање и други, који су надлежни да решавају или да предлажу, сугеришу, односно на други одговарајући начин помажу у решавању насталих спорова.

1) Органи за решавање радног спора

Радне спорове могу решавати различите врсте органа, од државних до оних за које су се саме стране у спору определиле. У решавању појединих врста спорова могу се појавити и такви органи, односно овлашћена лица, који немају компетенције да мериторно одлучују о предмету спора. Њихово учешће у поступку се састоји у сугерисању или предлагању одређених решења за превазилажење насталог спора. Улога помиритеља је још мања. Они нису овлашћени да дају никакве предлоге, па чак ни сугестије за решење спора. Њихове ингеренције се исцрпљују у томе да приволе стране у спору да наставе преговоре, односно да саме и по могућству без укључивања других субјеката, покушају да изнађу прихватљива решења за превазилажење међусобних неспоразума и спорних питања.

Индивидуалне радне спорове, по правилу, решавају надлежни судски органи. Само изузетно и под одређеним условима, ове спорове могу решавати, односно предлагати одлуке за њихово решавање и неки други, вансудски органи, какви су, на пример, арбитраже за радне cnopose.®)

У принципу, може се рећи да постоје три основна начина за прописивање надлежности за решавање индивидуалних радних спорова.)

9 Улога арбитраже у решавању индивидуалних радних спорова у југословенском радном законодавству је погрешно постављен, јер су јој дати атрибути посредовања и помагања, које она, по природи ствари, нема и не може имати. Наиме, улога арбитраже није да посредује, мири и помаже, већ да доноси одлуке, које могу а не морају бити обавезујуће.

9 О разним системима радног судства опширније: др А. Балтић и др М. Деспотовић, оп. цит., стр. 314-316; др Д. Паравина, Радни спору у југословенском и упоредном праву, оп. цит., стр. 558-562; др М. Јосиповић и др М. Тороман, Упоредни преглед решења радноправних законодавстава једног броја земаља континенталног права, Институт за упоредно право,