Radno i socijalno pravo

Мр Ж. Кулић: Појам и основна обележја радног спора 31

Прву групу чине оне државе у којима ове спорове решавају посебни радни судови, који су најчешће самостални и одвојени од редовних судова. Другу групу чине англосаксонске и друге земље, у којима индивидуалне радне спорове решавају редовни грађански судови. И најзад, трећу групу чине оне земље у којима ове спорове решавају две или више специјализованих радних судова, чија се надлежност простире на одређене врсте спорова. 10)

У нашем праву индивидуалне радне спорове решавају судови опште надлежности, у оквиру којих постоје посебна већа за радне спорове, чиме се постиже већа професионалност у раду и пресуђивању.

Индивидуалне радне спорове, као што је већ наглашено, могу решавати и арбитраже, које су од недавно установљене и у нашем радном законодавству. Међутим, њихово функционисање још увек није добило у замаху.

Поред судова опште надлежности и арбитража за радне спорове, значајну улогу у заштити појединачних права запослених у нашој земљи имају и уставни, као и привредни судови. !1)

За разлику од уставних судова, који оцењују усклађеност аката ниже правне снаге са актима више правне снаге, привредни судови имају велике ингеренције у решавању радних спорова, насталих у току поступка принудног поравнања, стечаја и ликвидације. Истина, компетенције привредних судова у овој сфери, у нашем праву, нису до краја и прецизно дефинисане, што ствара одређене потешкоће, па и спорења у свакодневној пракси.

Колективне радне спорове често решавају сами учесници колективног преговарања. Уколико у томе не успеју, драгоцену помоћ могу им пружити ангажовани миритељи или посредници, о чему је делимично било речи. Колективни радни спорови се могу решавати и у поступку пред арбитражом, а неки од њих (правни) и у поступку пред надлежним судом. За разлику од одлука арбитраже које, по правилу, нису обавезујуће за стране у спору, коначне одлуке судова су увек обавезујуће и морају се поштовати.

Поред мирних метода за решавање колективних радних спорова, о којима је до сада било речи, исти се, не ретко, решавају и уз помоћ штрајка

Београд, 1993.,стр. 33-36: др А. Петровић, Судска заштита права радника, Гласник Правног факултета у Крагујевцу за школску 1989/90., erp. 234-241; ap Д. Перишић, оп. цит., стр. 104-181: Z. Salwa, Pravo pracdz, tom I, Bapmagsa, 1967., crp. 250 u ap.

10) Др А. Балтић и др М. Деспотовић, оп. цит., стр. 314; др 3. Ивошевић, Коментар Закона о судовима РС, Београд, 1991., стр. 74 и 75. Према овом извору у многим европским земљама (Аустрија, Белгија, Ирска, Италија, Немачка, Норвешка, Швајцарска, Шведска и др.) индивидуалне радне спорове решавају специјализовани радни судови.

1) О заштити појединачних права пред уставним, односно привредним судовима општирније: др Н. Шаркић, Престанак радног односа у случају отварања стечајног поступка, Правни живот, Београд, 1991., стр. 279 и 280: Р. Ћосић, Поступак у парницама из радних односа, Судска пракса, 4/92, стр. 67.