Radno i socijalno pravo

В. Поповић; Заштита права запослених у поступку пред судом 41

ц) Рачунање рока за подошење тужбе

Опште је правило да рок за покретање судског поступка почиње да тече наредног дана од дана достављања коначне одлуке.

Изузетно, примена законског рока искључује се код запосленог који је душевно оболео, кад је у правној поуци коначне одлуке дат погрешан упут о року, или кад се коначна одлука о приговору запосленог донесе знатно касније - у току судског спора. У овим случајевима судска пракса је била јединствена, опредељујући се за правична решења у оквиру законских овлашћења.

Тако је у одлуци Врховног суда Србије Рев. бр. 2517/92 изражен став да преклузивни рокови за остваривање права из радног односа не делују према лицима која нису у стању да расуђују и управљају својим поступцима, ако немају стараоца. У образложењу таквог става је речено: "Према лицу које није у стању да схвати значај својих радњи и да управља својим поступцима, уколико нема стараоца, не делују рокови у којима се може покренути поступак интерне или судске заштите права. Такво лице није у стању да предузме било коју вољну радњу, па ни радњу пријема одлуке за коју се везује почетак и крај преклузивног рока“.

Код погрешне правне поуке принцип да непознавање права шкоди, не примењује се због тога што се у случају погрешне поуке ради о заблуди изазваној том поуком, те стога не представља свесно одустајање од парничне радње којом се губи право на подношење тужбе. Тај пропуст не може штетити запосленом који је пропустио законски рок за подношење тужбе, нити може користити послодавцу који је погрешном правном поуком довео у заблуду незадовољог учесника интерног поступка. Све ово само под условом да је запослени поднео тужбу у року који је дат погрешном правном тоуком.

Чести су случајеви да у току вођења поступка пред судом, другостеени орган донесе одлуку о приговору, па се може поставити питање рока за обијање такве одлуке. Начин решавања оваквих ситуација дат је у ставу Врховног суда Србије из одлуке Рев. бр. 5432/94, који гласи:

“Ако је радник после ћутања приговору благовремено поднео тужбу против првостепене одлуке, може у истој парници захтевати да се поништи накнадно донесена другостепена одлука, без обзира на рок за подношење тужбе у радном спору.

У образложењу те одлуке је указано: “да је радник покренуо радни спор благовремено, не чекајући другостепену одлуку у околностима ћутања о приговору. Због тога се судска заштита има ценити према времену побијања првостепене одлуке".

Уколико коначна одлука није донета, рок за подношење тужбе би требало да тече од наредног дана по истеку рока у коме је одлука по захтеву