Radno i socijalno pravo

Проф. др В. Брајић: Примереност прописа у области радних односа 10 тржишним условима

ЗАПОСЛЕНИ ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА

У условима високе незапослености и сваковрсних тешкоћа у области рада тзв. "технолошки вишак", односно престанак потребе за радом радника, утапа се у поменуто бвру коње. Међутим, напор законодавца да обезбеди сигурност радницима који су "технолошки вишак" је веома значајан. Законoe терминологија код нас је "запослени за чијим радом је престала потре-

. Из такве формулације проистиче као да се ради о радницима којима КРЕНЕ радни однос. Према укупности законских решења ради се о радницима којима ће престати радни однос, уколико им се не може обезбедити нити једно од права предвиђено у законским одредбама.!)

У упоредном законодавству за овакве случајеве употребљавају се формулације отпуштања групе радника или колективни отказ. У том смислу остоје нека посебна правила, али не тако и висок степен заштите, који је предвиђен у нашем законодавству. Главно решење садржи правило о обавештавању, односно, консултацији синдиката у вези са одлукама које се тичу радника, који су постали технолошки вишак. Све остало је у домену власти послодавца, односно у домену колективног уговарања. Када је реч о колективном уговарању у упоредном праву нема сагласности о томе шта би у овој струци могло да се регулише односно шта би могло бити минимум садржине колективног уговора. Послодавци инсистирају на томе, да је то подручје власти послодавца.

Ови проблеми код нас нису покретани. Не отварају се, изузев спорадично, ова питања, али ни друга слична. Проблеми са применом одредби о правима радника, чији рад је постао непотребан, има због несагласности утврђених права са реалним могућностима. Треба се само подсетити на одред бе које се тичу откупа стажа. Но, о правима запосених за чијим радом је престала потреба било је реферата на ранијим саветовањима а припремљен је реферат и за ово саветовање.

Оно што овде треба рећи јесте да у напору да се нађу одговарајућа решења за раднике за чијим радом је престала потреба, одредбе су бројне али су врло опширне и са извесним слабостима.

Уместо да је одређено да се прво доноси програм промена, затим на основу њега програм остваривања права, критеријуми и поступак остваривања, то је великим делом помешано. Редослед одредби је дат овако али су оне унутар тог редоследа помешане, односно недовољно издиференциране. То је случај пре свега са савезним законом.

1) Закон о основама радних односа (ЗОРО), Сл. 1. бр. 29/96, чл. 43-47 и aH о радним односима Р. Србије, ("Сл. гл. бр. 55/96), чл. 26- ЈЕ Сада важећи ЗРО ЦГ Сл. 1. бр. 29/90, садржи одговарајуће одредбе а нови Предлог ЗРО знатно редуциране одредбе.