Radno i socijalno pravo

Проф. др Душан Р. Паравина: Реализација права на рад заснивањем 24 — радног односа SS ee eee

У упоредном радном праву, а доскора је тако било и код нас, раднику или са њим изједначеном лицу, на располагању, као правно средство за отклањање учињене повреде, стоји приговор кад год сматра да му је повређено законом признато право или правни интерес у вези са радним односима. Међутим, наше најновије законодавство о општем режиму радних односа изоставља приговор. Изузетак је једино одлука о раскидању радног односа због теже повреде радне дисциплине у ком случају о приговору, као другостепени орган, одлучује управни одбор тамо где постоји, а тамо где не постоји и о приговору одлучује директор. Дакле, приговор је искључен и код одлуке директора о избору између кандидата пријављених на оглас, односно конкурс, а таква одлука постаје коначна.

Обзиром на речено , лицу пријављеном на оглас или конкурс, које сматра да је одлуком о избору повређено његово законом признато право или правни интерес у вези са радним односима, на располагању стоји могућност да се за заштиту обрати синдикату, инспекцијским и другим органима, арбитражи за радне спорове и надлежном суду. Тим путем идући морала би се отклонити и повреда права лица пријављеног за запошљавање. Међутим, проблематика заштите права по основу радног односа биће ниже целовитије изложена, укључујући и положај учесника на огласу, односно конкурсу.

4. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА УГОВОРОМ О РАДУ И СТУПАЊЕ НА РАД

а) Заснивање радног односа уговором о раду

У упоредном радном праву уговор о раду се најдуже и најшире користи као формално правни основ за заснивање радног односа и, евентуално, његово делимично регулисање, у складу са законом и колективним уговором. Уговор о раду је, дакле, формално-правни основ, правило при заснивању радног односа, а други формално-правни основи, изузетак од правила. Међу ове друге се убрајају: решење о постављању, одлука о постављању, одлука о избору и др.

Током периода економског либерализма конципираног на филозофији неограничене слободе уговарања и формалне једнакости страна уговорница, уговор о раду дуго је био једини или најзначајнији регулатор међусобних права и обавеза радника и послодавца.

Настанком, ширењем и перманентним продубљивањем законодавне интервенције државе у области радног права, укључујући и интернационализацију права по основу радног односа и њихово изузимање из искључиве