Radno i socijalno pravo

Проф. др Душан Р. Паравина: Реализација права на рад заснивањем радног односа 25

надлежности националног поретка, а са чим се почело после Првог светског рата, из основа су изменили наведено стање. Права и обавезе по основу радног односа се готово у потпуности уређују законом и колективним уговором тако да за индивидуални уговор о раду на том плану остаје све мање или нимало посла.

Обзиром да се радни однос темељи на начелу добровољности и да је забрањен принудни рад , уговор о раду се појављује као инструмент путем кога се та добровољност манифестује. У нас је он ипак деценијама био потиснут на радноправну периферију са домашајем сведеним на малобројне раднике запослене код приватног послодавца. Али од официјалног опредељења за систем заснован и на тржишним условима привређивање, крајем прошле и почетком текуће деценије, отпочео је процес таквом опредељењу примерене реафирмације класичног радног права. У том процесу, уговору о раду су, најновијим законима из ове области, усвојеним у другој половини 1996. год., у целости враћени традиционални домашај и садржина. Шта више срећу се покушаји његовог фетишизирања.

Позитивно-правни режим уговора о раду претпоставља обавезујућа основна и општа правила и општа правила која опредељују његову суштину. Сагласно тим правилима радни однос између радника и послодавца заснива се уговором о раду закљученим у писаној форми (боље него "у писменом облику" како стоји у важећим законима) и сматра се закљученим кад га потпишу стране уговорнице. Послодавац је дужан са новим радником закључити уговор о раду пре него што овај други ступи на радно место и отпочне извршавати поверене му радноправне обавезе. Исто тако дужан га је пријавити организацијама надлежним за послове обавезног социјалног осигурања (здравственог, пензијско-инвалидског и за случај незапослености). Само изузетно и у случајевима предвиђеним у закону радни однос се може засновати и актом надлежног органа, а о чему ће још бити говора ниже. Дакле, индивидуални или појединачни уговор о раду, суштински посматрано, има двоструки смисао или улогу: а) заснивање радног односа и 6) евентуално делимично регулисање његове садржине, у складу са законом и колективним уговором. Субјекти уговора о раду или стране угоорнице јесу новопримљени радник и послодавац. Појам радника, према раширеном схватању и најчешће присутним регулативним решењима, подразумева свако запослено лице које се бави несамосталним радом, тј. континуирано обавља послове за другог уз накнаду, без обзира да ли су то умни или физички послови, као и без обзира да ли је ангажован уговором о раду или неким другим формално-правним основом. Појам послодавца, најкраће речено, подразумева свако правно или физичко лице, које, у складу са законом и колективним уговором запошљава

раднике и (или) службенике. Нешто шире то су предузећа и други привредно-правни субјекти, установе, државни органи, физичка лица – послодавци.