Radno i socijalno pravo

Проф. др Душан Р. Паравина: Реализација права на рад заснивањем 28 радног односа

А АЕ А

У државним органима, сагласно важећем праву, раде три категорије лица: запослена, постављена или именована и изабрана лица. Лица запослена у државним органима очито чине најбројнију грулу и заснивају радни однос решењем о постављању кога доноси функционар који руководи одређеним органом тј. "старешина органа", а што се као генерички појам најчешће употребљава. Постављена или именована лица (помоћници министра, директори посебних организација, шефови кабинета и др.) свој радни однос заснивају одлуком владе о постављању или именовању. Изабрана лица су она која је бирачко или представничко тело изабрало на одређену функцију или посао (председник републике, скупштине, владе, министри, председник и судије уставног суда, председник и судије других судова итд.). На та места ова лица долазе одлуком о избору. У правној теорији има недоумица око тога дали су и највиши функционери лица у радном односу или нису. Извесним се чини да и плаћени функционери по основу вршења те функције или рада стичу права произлазећа из радног односа. Разуме се да се на њих односе и нека посебна правила.

Поред закона о радним односима, општих и посебних, положај наведених лица уређују се и колективним уговорима, на савезном и републичком нивоу, закљученим између владе и надлежног синдиката.

Дакле, решењем о запослењу, одлуком о постављању или именовању и одлуком о избору конкретизује се заснивање радног односа на други начин, различит од онога који се заснива уговором о раду.

6. ПРОБНИ РАД

Радноправни институт – пробни рад је одавно познат, респектован и широко практикован. Константно је присутан и у радном праву Југославије. Његова је сврха у томе да омогући послодавцу да се увери у једном разумно кратком року да је новопримљени радник стварно способан за квалитетно обављање поверених му послова. Кроз исто време и радник треба да се увери да ли му одговарају услови рада на конкретном радном месту, сарадници итд.

По својој природи пробни рад је више услов за опстанак него за настанак радног односа. Као такав се, по правилу, захтева од радника који се баве сложенијим пословима и не сме трајати дуже него што је потребно да радник покаже своје стварне способности, најдуже три месеца, а утврђује се правилником о систематизацији радних места. За сваки поједини случај дужина трајања пробног рада се прецизира уговором о раду. Успешност пробног рада прати посебна комисија састављена од лица исте струке, и најмање истог степена стручности као и радник на пробном раду, која је дужна мишљење о успешности пробног рада доставити надлежном органу. У за-