Radno i socijalno pravo

Проф. др Душан Р. Паравина: Реализација права на рад заснивањем радног односа 27

ако ступање на рад изостане из неоправданих разлога на сцену ступа правна претпоставка по којој ће се узети као да радник не жели засновати радни однос.

5. ОСНОВИ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА

У радном праву Југославије успостављено је начело јединства радних односа на флексибилан начин. Код општег режима радних односа законодавство о раду се примењује безусловно, непосредно и у целости. Радни однос у том режиму, као што је управо изложено, заснивају се уговором о раду и то је правило које важи за већину запослених лица и њихових послодаваца. Уз то се међутим одредбе закона о радним односима, на савезном и републичком нивоу, примењују и на радне односе запослених у државним органима укључујући органе територијалне аутономије и локалне самоуправе, али под условом да законом није друкчије одређено. Флексибилност се огледа у установљеном јединству радних односа с једне стране, али у респектовању посебности радноправног положаја запослених у државним органима с друге. Управо се због тих посебности радни однос запосленог у државним органима заснива на основу акта надлежног органа изузетно, а не уговором о раду.

Државни органи су, примера ради, председник републике, парламент, влада, министарства укључујући војску и полицију, правосудни органи схваћени у најширем смислу и сл. На запослене у тим органима, сагласно јединству радних односа, али и признавању посебности, примарно се примењују закони о радним односима у државним органима, а секундарно прописи општег радноправног режима. Федерација још није усвојила закон о организацији и раду органа Југославије и положају запослених у њима (чл. 77, ст. 1, т. 10. Устава) па се још увек примењују одговарајуће одредбе Закона о основама система државне управе, Савезном извршном већу и Савезним органима управе из 1978. са каснијим модификацијама. У Србији важи Закон о радним односима у државним органима (48/91), а у Црној Гори Закон о државHMM службеницима (45/91 и 59/91), како се најчешће ова лица и називају у упоредном праву. Одредбе о радним односима постоје и у великом броју закона који уређују организацију и делатност појединих државних органа па их условно можемо звати "организациони закони". У ту групу, на пр., спада и Закон о војсци Југославије ("Сл. лист СРЈ", бр. 43/94),

У конкуренцији различитих прописа релевантних за положај запослениху пржавним органима редослед примене би био следећи: 1) "организациони прописи", 2) посебни закони и 3) општи закони о радним односима. _