Radno i socijalno pravo
Проф. др Ј. Славнић: Право организација за социјално осигурање на накнаду штете од организација за осигурање имовине и лица према новом законодавству 327
гулисање система осигурања имовине и лица прешло у искључиву надлежност федерације, чланом 94. Закона о основама система осигурања имовине и лица од 1990. год.) Оно је обухватало према овом савезном закону захтев организација за социјално осигурање на стварне трошкове лечења и друге нужне трошкове учињене у складу са законским прописима о здравственом осигурању и капитализирани износ доприноса за инвалидско, односно пензијско осигурање у обиму до износа суме осигурања до које је према прописима о осигурању аутоодговорности, према Закону о основама система осигурања имовине и лица, одговарала организација за осигурање имовине и лица за свог осигураника.3)9)
Право организација на социјално осигурање на накнаду штете од организација за осигурање имовине и лице погрешно је најпре у литератури, а касније и у законодавству (у Закону о осигурању имовине и лица од 1996. год. о коме ћемо посебно говорити у следећем одељку рада), означено појмом права на регрес организација (фондова) социјалног осигурања, премда је оно по својој правној природи представљало право законске персоналне суброгације организација социјалног осигурања у права својих осигураника, односно осигураних лица. Наиме, овде су исплатом трошкова лечења и других по основу прописа о здравственом и пензијском осигурању прелазила на организацију за социјално осигурање ех Теве права која је имао њихов осигураник, односно осигурано лице према одговорном лицу за штету насталу употребом моторног возила трећим лицима за коју је према законским
to ~
После ступања на снагу овог савезног закона објављеног у "Службеном листу СФРЈ", бр. 17/90, који је само по називу био "основни закон", тј. закон којим су се уређивале основе система осигурања имовине и лица, Република Србија и друге републике донеле су законе о престанку важења републичких закона о систему осигурања имовине и лица.
3) Према неким судским одлукама, пошто републички закони о систему осигурања имовине и лица од 1977. год. нису регулисали обим права организација за пензиијско и инвалидско осигурање, тада са статусом самоуправних интересних заједница пензијског и инвалидског осигурања, ове организације могле су од организација за осигурање имовине и лица захтевати накнаду штете проузроковане исплатама породичне пензије деци погинулог осигураника (пресуда Врховног суда БиХ, Пж. 136/86 од 13. јуна 1986, објављена у часопису "Осигурање удруженог рада", бр. 2/87). Према чл. 94. Закона о основама система осигурања имовине и лице од 1990, у таквим случајевима организације за осигурање имовине и лица нису више имале обавезу до организацијама за пензијско осигурање накнаде износе исплаћених пензија, него одједном да надокнаде капитализирани износ доприноса за пензијско, односно инвалидско осигурање. Капитализирани износ доприноса према овом члану обрачунавао се према преосталом времену за које би погунуло или повређено лице још радило, с озбиром да би после истека времена за стицање права на старосну пензију за организацију пензијског осигурања настаје обавеза на исплату пензије и да није наступила аутомобилска несрећа.
4) Најниже осигуране суме до којих се према Закону о основама система осигурању имовине и лица од 1990. год. морало уговорити осигурање од аутоодговорности одређивала је Савезна влада (тада: Савезно извршно веће) (чл. 93).