Radno i socijalno pravo

Проф. др Ј. Славнић: Право организација за социјално осигурање на накнаду штете 328 од организација за осигурање имовине и лица према новом законодавству

прописима о осигурању од аутоодговорности трећем лицу, тј. осигуранику и осигураном лицу организације за социјално осигурање директно одговарала организација за осигурање имовине и лица код које је штетник, тј. сопственик моторног возила осигурао своју аутоодговорност.

То је, иначе, исто оно право које има организација за осигурање имовине и лица према лицу које је одговорно по ма ком основу за штету коју је на основу закљученог уговора о осигурању ствари (имовине) ова организација као осигуравач исплатила свом осигуранику и које је регулисано у чл. 949. Закона о облигационим односима. За разлику од суброгације где осигуравач по самом закону ступа у права осигураника према трећем одговорном лицу за штету, под регресом у праву осугурања имовине и лица (као грани права и правној дисциплини) подразумева се право организације за осигурање имовине и лица да као осигуравач који је исплатио накнаду из осигурања трећем оштећеном лицу да се након тога са захтевом по самом закону 06рати лицу одговорном за штету да му надокнади износ исплаћене накнаде које лице може бити, и најчешће то и јесте, осигураник ове организације (организације за осигурање имовине и лица) с обзиром да штета исплаћена трећем оштећеном лицу није покривена закљученим уговором о осигурању. У том смислу говоре прописи о обавезном осигурању о регресу организације за осигурање имовине и лица према осигуранику који је осигуран од аутоодговорности у чл. 87. ст. 2. Закона о осигурању имовине и лица од 1996. год. Дакле, код суброгације у питању је право осигураника које прелази на његовог осигуравача, а код регрес право осигуравача према осигуранику који није покривен осигурањем. Треба, међутим, напоменути да се појам регрес у пракси ипак редовно користи у оба ова случаја.

Особина (правна природа) права организација за социјално осигурање на накнаду штете према организацији за осигурање имовине и лица је од великог практичног значаја и због тога ју је важно правилно одредити. Пошто је овде у питању суброгација организације за социјално осигурање, ова организација не може да мења природу права свога осигураника према штетнику, тј. осигуранику организације за осигурање имовине и лица и она може истицати приговоре којим би био изложен осигураник организације за социјално осигурање (нпр. подељену одговорност). Суброгацијом организација за социјално осигурање добија иста она права која су припадала његовом осигуранику према штетнику осигураном од аутоодговорности код организације за осигурање имовине и лице, а то значи и за надлежност суда и застарелост одштетног захтева. Обим суброгације је одређен висином неплаћених износа организације за социјално осигурање и износом који организација за осигурање имовине и лица, по закљученом уговору о осигурању аутоодговорности, одговара штетнику (свом осигуранику). Стога организација за социјално осигурање не би могла поред накнаде штете (исплаћених износа по прописима о здравственом, пензијском и инвалидском осигурању)