Radno i socijalno pravo

Проф. др Ј. Славнић: Право организација за социјално осигурање на накнаду штете 336 од организација за осигурање имовине и лица према новом законодавству

осигурање имовине и лица по основу осигурања аутоодговорности и других обавезним осигурања. 1)

ЗАКЉУЧАК

Ради заузимања дефинитивног става о праву и садржини права на регрес организација за социјално осигурање према организацијама за осигурање имовине и лица по основу осигурања од аутоодговорности и других обавезних осигурања у нашем праву о чему у нашој литератури, судској и законодавној пракси постоје неслагања већ 30 година неопходно је упознати се са решењима која су о тим питањима прихваћена у већини развијених земаља ЕУ и источноевропским земљама у економској транзицији. Стога је, каоиу циљу хармонизације нашег права у овој области са правима поменутих земаља нужно, пре приступања новелама о овом питањима у Закону о осигурању имовине и лица или Закону о основама пензијског и инвалидског осигурања приступити изради једног озбиљног упоредо-правног пројекта о праву на регрес организација за социјално осигурање према организацијама за осигурање имовине и лица по основу осигурања аутоодговорности и других обавезних осигурања.

Израда једног оваквог пројекта у чијем би финансирању, поред организација за социјално осигурање и организација за осигурање имовине и лица, учествовала одговарајућа савезна министарства корисно је и ради угледања наших експерата који учествују у доношењу одлука у оквиру надлежних државних органа о покретању поступака за измену већ закључених, али и код закључивања од стране Југославије нових, међународних конвенција о социјалном осигурању. Економски значај проблема регреса који је разматран у овом раду чини да израда једног оваквог пројекта добије још већи значај.

14) Приметимо да је у материји вануговорне одговорности за штету у домену друмских саобраћајних незгода Југославија ратификовала (Хашку) Конвенцију о меродавном праву за друмске саобраћајне несреће ("Службени лист СФРЈ", додатак бр. 26/76). Ова конвенција, сматра се, да искључује бројна решења о меродавном праву у поменутој области која су прихваћена у Закону о решавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним областима. Међутим, пошто се та конвенција, њена колизиона решења о меродавном праву, не примењује између лица одговорних за штету, на суброгацију и регресне захтве организација за осигурање имовине и лица и такве захтеве организација за социјално осигурање није било потребно да се решења о меродавном праву из ове конвенције разматрају у овом нашем раду.