Radno i socijalno pravo

Проф. др Ј. Славнић: Право организација за социјално осигурање на накнаду штете од организација за осигурање имовине и лица према новом законодавству 335

ка, регресном повериоцу се мора исплатити његова стварна штета.10) Ово гледиште, по нашем мишљењу, ипак захева прецизирање. Оно прозилази из карактера одговорности организација за осигурање имовине и лица према трећим оштећеним лицима по основу осигурања аутоодговорности. По Закону о осигурању имовине и лица (види раније размотрену одредбу чл. 86), за разлику од ранијих прописа (на пример, Закона о обавезном осигурању у саобраћју од 1968. год.!!), ове организације одговарају трећим лицима до уговорене суме осигурања, а не за целокупну штету причињену трећим лицима употребом моторног возила. Због тога би и регресна одговорност коју овде разматрамо морала да се креће у тим границама.

У судској пракси је пре ступања на снагу Закона о осигурању имовине и лица, односно његовог чл. 76. који, као што смо видели, искључује иностране организације за социјално осигурање од права на регрес према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица по основу осигурања од аутоодговорности и других обавезних осигурања, заузет став да се на односе из социјалног осигурања и регресна потраживања у корист иностраних организација социјалног осигурања из вануговорне одговорности у погледу основа и обима одговорности, без обзира да ли се он остварује од лица из исте или друге државе, као меродавно право примењује право државе у којој је штетна радња извршена или где је последица наступила, тј. решење предвиђено у чл. 28. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним областима.12) И то са разлога што право на регрес пронзилази из права социјалног осигурања. 13)

Ступањем на снагу Закона о осигурању имовине и лица (норме чл. 76), међутим, изложено гледиште наше судске праксе доведено је у питање када се ради о регресним захтевима иностраних организација за социјално осигурање које припадају државама са којима Југославија нема закључене међудржавне конвенције о социјалном осигурању према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица по основу осигурања од аутоодговорности и других обавезних осигурања. Због тога што је норма чл. 76. овог закона принудни пропис и што је Закон о осигурању имовине и лица Јех зресјаЦ и Јех розепог у односу на Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним областима. Стога, према нашем мишљењу, од ступања на снагу поменутог закона иностране организације за социјално осигурање са чијим државама СРЈ нема међудржавне конвенције о социјалном осигурању не би имале право на регрес према домаћим организацијама за

10) Врховни суд Србије, Прев. 160/90 од 27. новембра 1990. год. 11)"Службени лист СФРЈ", бр. 11/68.

12) "Службени лист СФРЈ, бр. 42/82.

13) Савезни суд, Гзе. 36/86 од 30. децембра 1986. год.