Radno i socijalno pravo

338 – Проф. др 3. Поњавић: Уговор о породичном смештају као уговор радног права

смештајем се бави и делимично га уређује Закон о социјалној заштити и обезбеђењу социјалне сигурности грађана Републике Србије.3) Једина разлика у односу на ЗБПО састоји се у томе што се овим Законом предвиђа могућност смештаја у другу породицу не само деце, већ у смислу члана 40. у вези чл. 37 и труднице и самохране мајке, одрасла инвалидна лица, пензионери, лица нађена у скитњи.

Без обзира на разгранату правну регулативу, као и на све веће потребе за применом овог института примећена je већ његова стагнација.5) Пре свега, све је мањи број породица спремних да се баве овом делатношћу, а посебно се смањује број оних који испуњавају услове за овај прихват.) Изналажење могућих узрока ове појаве први је корак ка његовој законодавној измени а тиме и већој примени у пракси.6)

Закон о браку и породичним односима под појмом “организовани породични смештај“ (чл. 200) подразумева друштвено организовани облик збрињавања деце у другој породици. На овај начин збрињавају се деца (1) без родитеља (2) деца лишена родитељског старања, (3) деца чији је развој ометен приликама у сопственој породици, (4) васпитно запуштеној деци и (5) деци са сметњама у физичком и психичком развитку. Циљ овог збрињавања је да се у другој породици обезбеде услови за њихов развој, васпитање и оспособљавање за самостални живот. Лоше материјалне прилике, као што је изричито наглашено, не могу бити разлог за смештај деце у другу породицу, пошто им се може помоћи на други начин, а не издвајањем из своје породице. Поред “организованог Закон познаје и “друге облике породичног смештаја“ који се своде на тзв. приватни породични смештај. У овом случају сами родитељи поверавају дете другој породици, при чему се друштвена заштита и надзор спроводе преко органа старатељства.7)

"Службени гласник Републике Србије" бр. 36/1991.

9 М. Карлеуша, Породични смештај деце – Могући начини унапређења, реферат са саветовања Реформа породичног законодавства, одржаног на Правном факултету у Београду 1996. године, Зборник радова са научног скупа, Београд, 1996, стр. 279.

5) Тако је 1962. године у Србији било 1737 оваквих породица (Р. Поповић, Уговор о породичном смештају деце, Правни живот, 1963, бр.5, стр. 3), а по неким проценама данас их у Србији нема више од 1000 (М. Карлеуша, оп.цит.,стр.281).

6) Према неким индицијама разлоге за смањење броја породица спремних и способних да се

баве пријемом деце треба тражити у одговорности и обавезама које треба да преузму у

погледу деце као и у малим накнадама за породични смештај. Право на накнаду породи-

ца остварује само делимично, у виду накнаде за подмиривање потреба детета, док се за

уложени труд не одређује готово никаква накнада. Видети: М. Карлеуша, оп.цит., стр. 281

и 282.

7) Излагање у овом раду биће ограничено само на организовани породични смештај.