Radno i socijalno pravo

Проф. др П. Јовановић: Актуелна питања у регулисању односа на тржишту радне снаге 35

зумева, у ствари, развијање могућности апстрактног мишљења, логичког закључивања, планирања, кооперације, савлађивања стратешких промена које су иманентне садашњем времену. Али, то не треба да значи супротстављање општег образовања стручном образовању. И један и други облик образовања су уско повезани и стоје у комплементарном односу. Комплементарност општег и стручног образовања диригована је узрочно-последичним везама између потреба друштва у целини и потреба тржишта рада и капитала. Тако се опет дотичемо питања интересне равнотеже у тржишним условима живота и рада, о чему је већ било речи. Наравно, питање комплементарности општег и стручног образовња и његова функционална повезаност са економијом јесте питање процеса у коме морају учествовати и држава и социјални партнери. Држава својим мерама планирања образовања и кадровских потреба директно усмерава образовне процесе и стручно оспособљавање саобразно укупном друштвеним потребама и потребама наступајућих технологија и организација пословања. Поред тога, својим мерама макроекономске политике држава посредно стимулише предузећа да инвестирају у стручно оспособљавање. То је данас посебно важно када се послује у условима веома озбиљних органичења. Инвестирање у перманентно оспособљавање, преквалификацију и доквалификацију спречиће да запослени у предузећима дођу међу незапослене, омогућиће да буду радно ангажовани на новим продуктивним пословима. Филозофија образовања и стручног оспособљавања јесте део филозофије економског деловања (и на макро плану – сфера државних нормативних компетенција и на микроплану – сфера аутономног функционисања послодавца и запослених). Свакако, јасно је да смо и до сада пуно улагали у образовање, али ради се о томе да образовање не значи престижно стицање диплома, већ да га треба свим могућим мерама валоризовати као економску категорију. Без тога образовање и стручно оспособљавање остају само ставка буџетске потрошње или оптерећења фондова предузећа.

У вези са реченим, када се говори о вишковима радне снаге и незапослености на тржишту рада, као и о потреби комплементарног функционисања образовања (како општег тако и стручног) са потребама друштва и тржишта рада и капитала, треба имати у виду и функције професионалне оријентације кадрова. Професионална оријентација је делатност која доприноси наведеној комплементарности и превенцији у смислу појаве суфицитарних, односно дефицитарних кадрова.

Следеће важно питање, повезано са претходним, јесте питање стабилности радног односа, тј. сигурности запослења. Често се говори о потреби "дестабилизације" радног односа, јер сигуран, заштићен (стабилан) радни однос не води конкуренцији знања и способности, не мотивише раднике на продуктивноји рад, гуши позитивну утакмицу на тржишту радне снаге итд. Овакви захтеви битно утичу и на одабир тема које ће бити когентно и аутономно регулисане. Наше когентно право је кренуло линијом ширења круга