Radno i socijalno pravo

368 В. Вучковић: Одговори на питања

ane ee Se да обављају самосталну делатност на основу које су осигурани или да дете има само једног родитеља као и када један од родитеља није запослен, односно не обавља самосталну делатност, али је из здравствених разлога спречен да негује оолело дете. Тежа повреда радне обавезе, коју матични закон прописује као злоупотребу права коришћења боловања, је увек повреда свог права коришћења боловања. Ако је боловање отворено због неге детета у смислу цитираних прописа, оно никад не може бити повреда радне обавезе. Међутим, и такво право боловања може бити злоупотребљено, ако би у нашем случају, например, уместо да негује оболело дете запослени (отац) обављао друге послове за време боловања уместо неге детета.

5. Питање:

Какав је положај радника када два послодавца склопе споразум о преузимању радника, а радник не жели да буде преузеш по шом споразуму и не жели да пиошиише сагласност о преузимању. Да ли у шом случају раднику престаје радни однос“

Одговор:

Један од начина заснивања радног односа (члан 14. став 1. тачка 3. Закона о радним односима) је и на основу споразума о преузимању, уз сагласност запосленог. Ако нема сагласности, нема ни преузимања, па ни разлога за престанак радног односа код ранијег послодавца по овом основу. Међутим, ако је дошло до престанка потребе за радом запосленог, једно од права које је послодавац дужан да обезбеди је и да запослени заснује радни однос на неодређено време са пуним или непуним радним временом код другог послодавца, на основу споразума о преузимању који закључују надлежни органи. (Члан 26. став 1. тачка 2. Закона о радним односима). Овде се сагласност запосленог не тражи, и то је једно од права које је послодавац запосленом у овом статусу обезбедио. Ако је запосленом обезбеђено да ради пуно радно време створен је разлог за отказ уговора о раду у смислу члана 108. став 1. тачка 7. Закона о радним односима.

6. Питање:

Радник је распоређен решењем директора привремено на друге послове и радне задашке, на наведено решење је уложио приговор благовремено о коме послодавац није одлучивао. Радник се обратио тужбом суду да се ушврди његов статус да је незаконишо решење дирекшора о привременом распоређивању и да се обавеже послодавац да радника распореди на послове и задашке пре доношења решења којим је привремено распоређен. Да ли у конкрешном случају тре-