Radno i socijalno pravo

38

Проф. др ДРАГОЉУБ СТОЈАНОВИЋ Правни факултет у Крагујевцу

РАЗГРАНИЧЕЊЕ УГОВОРА О РАДУ ОД ДРУГИХ СЛИЧНИХ УГОВОРА

УВОД

Ретки су закони који дефинишу уговор о раду, већ се до овог појма најчешће долази у упоредном праву интерпретацијом уз помоћ доктрине и судске праксе. Једна од многобројних тако добијених дефиниција гласи: · “Уговор о раду је споразум којим се једна страна обавезује да своју радну снагу стави на располагање уз накнаду другој, са којом се налази у односу зависности“. Немачко, француско и италијанско право предвиђају као битну карактеристику уговора о раду, зависност, потчињавање радника (послопримца) – послодавцу.

У односу на предмет и учеснике уговора о раду треба напоменути да се рад може извршити у најразличитијим формама: он може да буде телесне, интелектуалне и уметничке природе. То апсолутно није уопште спорно, уколико се пронађу карактеристике које уговор о раду разликује од других сличних уговора.

За разграничење уговора о раду од уговора о делу, теорија указује на суштину свагдашње извршене чинидбе: прималац наднице ставља послодавцу на располагање своју радну снагу, он врши своју службу као такву. Предузетник код уговора о делу, напротив, обећава од почетка резултат свога рада. Због тога противчинидба за делатност у оквиру уговора о раду састоји се у непосредном односу на време делатности, док накнада предузетника код уговора о делу одређује се кроз вредност резултата делатности. Радник добија на крају по времену, предузетник, напротив, накнаду по комаду. Ово разликовање показује се као недовољно. Битна разлика извршених чинидби показује се у другом правцу. Ако код уговора о делу предузетник обећава резултат рада, то је пут, којим се овај резултат остварује за уговорног партнера без интереса, уколико дело садржи прет-