Radno i socijalno pravo

Проф.др Д. Стојановић: Разграничење уговора о раду од других сличних уговора 39

постављена својства. Предузетник је, стога, слободан у организацији своје делатности, и сноси за то правни и економски ризик. Послодавац се, напротив, меша у ток радног процеса, чије обликовање он према потреби свог предузећа уређује и користи.

Наведена гледишта указују на одлчујућу карактеристику зависности радника. Напротив, то не оправдава закључак о меродавности врсте накнаде. Одлучујће је за питање, да ли постоји уговор о раду, то каква је карактеристика извршене чинидбе, али не неутрална противчинидба о накнади. Утолико мањи значај има и само обрачунавање накнаде, ако се ради о разликовању накнаде по времену и накнаде по комаду. Даљи аргуменат против карактеристике врсте накнаде произлази из саме праксе: “временска накнада и накнада по комаду може постојати у истом предузећу. Различито правно посматрање може да доведе до неоправданих закључака. Оба начина одређивања накнаде за рад могу да се комбинују у истом радном односу, ако се нормалној накнади, на пример због повећања радних чинидби под одређеним условима придодаје и премија.

Дакле, уговор о раду се може дефинисати као уговор којим се једна страна обавезује да ради за друго лице, које се са своје стране обавезује да за то плати накнаду, чији обрачун се управља или по трајању, по својствима или количини извршеног рада, или по неким другим критеријумима који почивају на споразуму послодавца и радника.

1. Појединачни критеријуми

Одлучујућа карактеристика уговора о раду је субординација и зависност радника. Поред тога, суштина дуговане чинидбе, наиме, рад као такав, врста награде, односно обрачунавање наднице, адресат понуде и трајни односи између учесника могу да буду карактеристика радних односа. Насупрот томе стоји одлучан став у теорији, који се позива на то, да упркос постојања одговарајућих критеријума не искључују постојање и других врста уговора а не уговора о раду. Према томе, појављује се карактеристика зависности као обухватна и спајајућа чињеница, која специфичну и типичну ситуацију у којој се радник налази хоће да назначи. Карактеристика као што је врста награде за рад је само знак ове укупне ситуације, без да се једној или другој може дати предност или искључиви значај. Јер, са применом карактеристике зависности даје се један општи поглед, који не искључује да се ради о уговору друге врсте.

Познато је да је јачина овог решења истовремена његова слабост. Ако се из чињеничног стања за разграничење, које се из мноштва критеријума састоји, извуче једна карактеристика, што представља предност, онда она обухвата и мноштво фактичких ситуација. Због тога је то од самог почетка