Radno i socijalno pravo

Проф. др С. Ј. Вукићевић: Нека актуелна питања броја и структуре запослених у јавним предузећима - искуства ЖТП “Београд 51

дин а а И ЕВА А _-_става у државном буџету за ове намене, што је објективна чињеница са мултиплицираним негативним последицама.

У укупној структури запослених радника (производни и непроизводни), који су неопходни за одвијање процеса производње или, општије, остваривање предмета пословања, својим радом оправдавају (зарађују) зараде које им се исплаћују чине број радника који представља оптимум запослених. Сви остали, реално, представљају "вишак" у предузећима и обухваћени су (или треба да су обухваћени) различитим програмима (социјалним или сличним). Дакле, суштина није у називу (често се радници у вишку еуфемистично називају радницима за чијим радом је престала потреба услед технолошких, организационих и сличних промена у предузећу) и категорисању радника већ у начинима решавања њиховог незавидног статуса.

Il

Јавна предузећа фактички представљају велика тржишта радне снаге. Јер, пре него успоставе контакт са одговарајућим државним фондовима, односно тржиштем радне снаге, јавна предузећа имају могућност да у сопственим оквирима нађу одговарајућа решања за запослене који су "вишак" у једном организационом делу истог предузећа, а могуће је да у другом делу има потребе за његовим радом. Успоставља се интерна флуктуација кадрова, односно запослених. Није реч о теоријској конструкцији, већ о објективно успостављеном тржишту где главни модератори постају кадровске службе. Велика је одговорност на овим службама, јер често од њиховог благовременог и инвентивног реаговања зависи решавање неких од проблема броја запослених.

Друго поље деловања у оквиру интерног тржишта радне снаге у великим системима јесте циркулација и усавршавање високообразованих кадрова. Хронична је појава да је у јавним предузећима неповољна квалификациона структура запослених. Илустрације раид, ЖТП "Београд" од укупног броја запослених 33639 свега 2224 је са високом стручном спремом. Више разлога је условило мањак високообразованих кадрова. Пре свега, извршна служба на железници традиционално је запошљавала кадрове са нижим квалификацијама. Међутим, не може се све овим правдати. Део одговорности за овакво стање је лоциран и у неадекватној кадровској политици у прошлости. Последњих година, посебно после 1991г., ситуација се мења набоље, али реч је о процесу који траје и одвија се по динамици која се не може много убрзавати.

Кадровско "реновирање" је једна од претпоставки оспособљавања јавних предузећа за успешан излазак на одговарајућа тржишта услуга (у случају ЖТП "Београд" - на тржиште транспортних услуга.