Radno i socijalno pravo

Проф. др С. Ј. Вукићевић: Нека актуелна питања броја и структуре 50 запослених у јавним предузећима - искуства ЖТП “Београд “

ва И жовањем радне снаге. У нормативном смислу, закон који уређује односе у ЗЈЖ важи већ 20 година (донет 1978.г), што је, такође, пример неусаглашености фактичког стања са нормативним.

Проблем броја запослених и њихове квалификационе структуре веома рељефно се уочава на примеру ЖТП "Београд", јер је реч о систему који запошљава више од 35 хиљада запослених.

Полазећи од техничких перформанси, систем ЖТП-а "Београд": дужина пруга, број вучних и вучених средстава (локомотиве и вагони), а сагласно нормативима УИЦ-а (Међународна железничка унија), цео систем треба да запошљава око 25 хиљада радника. При утврђивању овог броја, наравно, полази се од искуста развијених саобраћајних система као што су немачке или француске железнице.

Имајући све ове елементе у виду, долази се до реалног проблема који представља број запослених у ЖТП-у "Београд". Како се дошло до овог стања7 Одговор је делимично садржан у раније датој напомени о социјалистичком опредељењу о потпуној запослености свих одраслих и радно способних грађана. Наравно, дискрепанца овакве прокламације и реалних потреба привреде је очигледна и резултира незадовољавајућим стањем у овој области. Запошљавање у јавним предузећима (па и привреди у целини) мимо реалних потреба значило је у крајњој консеквенци један облик социјалног збрињавања људи, "куповину социјалног (друштвеног) мира и последице су биле неизбежне. Истовремено, и најчешће ммноги од овако запослених радника није имао одговарајућу стручну спрему или је стручна спрема била неодговарајућег профила.

Поставља се питање, на општем друштвеном плану, како решавати проблем броја запослених уопште у привреди, односно посебно у јавним предузећима. Приликом третирања овог проблема неопходно је имати у виду више различитих аспеката.

Опште друштвене околности у којима се ови проблеми решавају су веома неповољне. Земља се налази у условима кад вишегодишње санкције практично никада нису до краја укинуте, а сада се поново прети њиховим увођењем, односно пооштравањем. Привредни капацитети су далеко од пуне упослености, тако да пројектовани број запослених, чак и да је био оптималан, реално је предимензиониран. Друштвена солидарност, изражена у ставу да није било отпуштања за време санкција, није решавала проблем већ је само одлагала његово решење. Практично, предузећа су у својим оквирима остваривала социјалне програме који су класична државна функција. На тај начин, захтев да се социјална питања решавјау у оквиру државних социјалних програма остао је пука прокламација за нека будућа времена. Основни разлог остваривања социјалних програма у предузећима је недостатак сред-