Radno i socijalno pravo

i) РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

тефдае), ако постојање овог последњег предвиђа национално законодавство, обезбеђује (организује) рад код куће радника за рачун свога предузећа. Нема шта: свеобухватна, кратка и јасна дефиниција.

У прагнантно датој дефиницији института "послодавац" условно је поменут и појам "посредник". У радноправној науци, регулативи и пракси посредником се сматра лице, које се због дисперсије рада и радника код куће, може убацити између њих и послодавца зарађујући на разлици између оног што добије од послодавца на једној, и оног што стварно исплати радницима код куће на другој страни доводећи их у положај двоструко експлоатисаних: а) од послодавца и 6) од посредника као послодавца. Због тога је посреднички систем још крајем ХЛХ века назван "знојним системом", а широки и непрекидни напори за елиминацију тога по злу познатог система из права и праксе трају већ дуже од једног века.

У наведеном су и разлози што МОР својом Конвенцијом о раду код куће радника и истоименом Препоруком нити установљава, нити препоручује посреднички систем који је, у савременом радном праву, како време пролази, све ређи изузетак од правила. Посреднике МОР условно помиње уз послодавца само због тога што не може потпуно искључити признавање њиховог постојања у законодавству понеке државе и, за такав случај, установљава одговарајућа правила понашања.

У погледу подручја примене својих најновијих радно-правних стандарда, релевантних за рад код куће радника, МОР има најшири могући приступ. Према чл. 2. Конвенције бр. 177. иста се примењује на свако лице које обавља рад код куће радника у смислу њеног чл. 1, тј. оног истог којим се тај рад дефинише, а о чему је већ било речи.

2.2. – Правни режим рада, односно положаја радника код куће

Означеним стандардима се свака држава чланица МОР-а, која ратификује Конвенцију о раду код куће радника, обавезује да, и сагласности са националним законодавстом и праксом, мора усвојити, примењивати и периодично контролисати реализацију националну политику о раду код куће радника настојећи да побољша њихов положај уз косултације са најрепрезентативнијим послодавачким асоцијацијама и радничким синдикатима, ако постоје, односно посебним синдикатима радника код куће и асоцијацијама послодаваца који се баве практиковањем или организовањем таквог рада. У ту сврху држава чланица би требала одредити орган или

10. Види, на пр., P. Boyavel, La lutte contre le sweating system, Парис 1901, стр. 29; др. Н. Тинић: Друштвено-привредна и правна нарав рада који се обавља код куће радника, Зборник Правног факултета у Загребу, бр. 1/1958; др. Д. Паравина, Рад код куће радника, Београд 1969, оп. цит. стр. 13–15. и друге тамо наведене изворе.