Radno i socijalno pravo

46 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

уводи скраћено радно време и то обавезно утврђују се општим актом о систематизацији из чл. 7. Закона у складу са колективним уговором.

Послодавац може да уведе радно време краће од пуног радног времена: 1) ако ce рад обавља у три или четири смене, односно ноћу, 2) ако то захтева организација и технологија рада и 3) у другим случајевима утврђеним колективним уговором, с тим да тако краће радно време не може да траје краће од 35 часова недељно.

Одредбе Закона о обављању одређених послова за које се не заснива радни однос, већ се закључује уговор између послодавца и заинтересованог лица, из чл. 129-135. Закона о радним односима РС, дају могућности знатно већег и чешћег остваривања флексибилних облика запошљавања. Ово се посебно односи на уговоре о повременим и привременим пословима и уговоре о обављању одређених послова ван просторија послодавца. Наиме, према чл. 133. поменутог Закона, ангажовање на привременим и повременим пословима може трајати најдуже 90 радних дана у календарској години. Такво ангажовање не би требало временски ограничавати нити њихову примену дозвољавати само на пословима за које није утврђено посебно радно место.

Послодавац може да закључи уговор ради израде одређених предмета и пружања услуга ван просторија послодавца, ако обављање тих послова не захтева радно место (чл. 134. Закона). Код поменута два уговора треба преиспитати могућност да се ова материја регулише као заснивање радног односа, са правима запослених по основу заснивања таквог односа.

Одредбе које се односе на запошљавање приправника и обављање одређених послова на основу уговора о волонтерском раду треба изменити тако да послодавци буду обавезни за масовније запошљавање приправника на неодређено време.

Заснивање радног односа на неодређено и на одређено време, значи на основу јавног оглашавања одредбама Закона о основама радних односа, Закона о радним односима РС и Закона о радним односима у државним органима треба ближе регулисати. Поступак одлучивања о избору пријављених кандидата за радна места на којима се заснива радни однос на неодређено и одређено време треба детаљније регулисати и ближе одредити права директора те других овлашћених лица која одлучују о заснивању радног односа уз значајнија ограничења тих права и обавезност поштовања поступка избора, те прописаних услова на страни кандидата за одређена радна места, предност за вишу школску односно стручну спрему и радно искуство. Посебно поменутим законима треба регулисати могућност заштите права кандидата који нису примљени одлуком надлежног органа директора у радни однос на неодређено и одређено време.