Radno i socijalno pravo

В. Вучковић; Радни однос на одређено време у судској пракси 55

Међутим, има у пракси ставова да фикција заснивања радног односа на неодређено време и даље постоји, да и даље ако је радни однос заснован на одређено време противно закону – противно случајевима који су законом прописани – он се може преобразити у радни однос на неодређено време. Ево одлуке која то изражава: "Закон о радним односима ("Сл. гласник РС", бр. 45/91 и 18/92), не садржи одредбу о овој правној фикцији, али се она подразумева, јер ван случајева изузетка влада правило о постојању радног односа на неодређено време." !5

Да ли, дакле, важи и даље фикција по којој се увек "сматра" да је радни однос заснован на неодређено време ако је то урађено ван случајева који дозвољавају да се заснује на одређено време или је преображај могућ само по одредби члана 13. став 3. ЗРО7 Полазећи од тога да је одредница "по природи траје одређено време" чак уз додавање између заграда могућих варијација таквог посла (члан 13. став 1. тачка 1. ЗРО) недовољно прецизна да обухвати све практичне примере, мислимо да има разлога да се да за право наведеном схватању о даљем животу старе фикције. Узмимо да је заснован радни однос на одређено време позивом на природу посла, а утврди се да је посао такав да му је природа заправо стална. О таквим фактички трајним пословима говорили су раније дати примери из праксе, а и сада се може замислити да је природа посла у нпр. позоришним установама често трајна, и да такозвани сезонски послови заправо и нису сезонски. Ако би се строго узело да само престанак радног односа замењеног и трајно повећани обим посла (како пише у ставу 3. члана 13) даје места преображају, радни однос на одређено време противно тачки 1. истог прописа не би могао прерасти у радни однос на неодређено време. Супротно томе, ако фикција и даље постоји, могло би доћи до преображаја.

У сваком случају кад говоримо о преображају завршићемо са разјашњењем да ли је о њему потребно донети и посебну одлуку:"... на такав закључак (да је привремено повећање обима посла постало трајно) указује и вишекратно месечно продужење рада тужиоца. Услед тога је, на основу члана 10. ст. 3. и 4. Закона о радним односима дошло до преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, што су судови и декларисали. До преображаја радног односа долази по самом закону, па се у ревизији неосновано наводи да радни однос на неодређено време није ни успостављен, зато што о томе у предузећу није донета одлука. Да је таква одлука донета, овог спора не би ни било. Недоношење судске одлуке је пропуст тужене, а не слуша се онај ко се позива на своју срамоту.!"

18 Решење Врховног суда Србије, Рев. 1081/93. 19 Врховни суд Србије, Рев. 1948/92, МФН 007252. Поново се ради о одредбама Закона о радним односима објављеног у "Сл. гласнику РС", број 45/91 идр.