Radno i socijalno pravo

166 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

нут, односно престане основ привременог распоређивања на рад код другог послодавца, поставља се питање радноправног положаја ових запослених стечајног дужника. Консеквентном применом правног схватања привредног судства, да су, даном отварања стечајног поступка, свим запосленима стечајног дужника, па дакле и овим запосленима, престали радни односи, и с обзиром да су ови запослени били на раду код другог послодавца по отварању стечајног поступка, произилазило би да ови запослени не би могли остварити право на новчану накнаду из осигурања за случај незапослености по основу члан 12. став 1. тачка 2. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, јер им радни однос није престао – “услед стечаја“. Другим речима, тумачење правила о престанку радног односа услед стечаја у верзији привредног судства, довело би ове запослене у неравноправан положај у односу на остале запослене стечајног дужника, јер су права из осигурања за случај незапослености по основу престанка радног односа услед стечаја већег обима него по другим основама (за време примања новчане накнаде, имају и право на пензијско и инвалидско осигурање).

Применом тумачења правила о престанку радног односа услед стечаја у верзији правне теорије, и ови запослени, за случај да стечајно веће не одлучи да их задржи на раду у току трајања стечајног поступка, имали би право на новчану накнаду из осигурања за случај незапослености по основу стечаја (престанак потребе за њиховим радом у току трајања стечајног поступка).“

Посебно је питање запослених стечајног дужника, који су по престанку радног односа услед стечаја остварили право на новчану накнаду из осигурања за случај незапослености, у горе наведеним случајевима укидања решења о отварању стечајног поступка по основу члан 74. став 2. и члана 91. став 2. ЗППСЛ. У овим случајевима запосленом стечајног дужникакориснику новчане накнаде, признато право на новчану накнаду из осигурања за случај незапослености мора престати. Спорно је питање повраћаја искоришћене новчане накнаде. Пошто ово питање законом није регулисано, могућно је на питање повраћаја новчане накнаде аналогно применити правила о накнади штете због незаконитог престанка радног односа.

По питању накнаде штете због незаконитог престанка радног односа и урачунавања у ту штету износа примљених на име новчане накнаде из осигурања за случај незапослености, према једном мишљењу, "Природа новчане накнаде, према Закону о запошљавању и остаривању права

95 У упоредном праву, то би био престанак радног односа “по вољи --- законског заступника послодавца у току стечајног поступка — стечајног већа (управника), што, аналогно колективном отпуштању од стране солвентног послодавца (из технолошких, организационих и економских разлога), води признавању одговарајућих права вишкова запослених, а пре свега права на новчану накнаду због отпуштања (отпремнину),“ (Др Бранко Лубарда, Радноправни положај запослених у случају инсолвентности послодавца, “Право и привреда, бр. 5-8/2000, стр. 348–349.)