Radno i socijalno pravo
Д. Ковијанић: Социјални елементи у институту — престанак радног односа... ЛИ;
је утврђен Општим колективним уговором, уз приоритетно наглашавање резултата рада који се утврђују за период од најмање годину дана на основу остварених учинака према утврђеним нормативима и стандардима рада; односно на основу образложене оцене непосредног руководиоца о извршавању послова радног места, плана рада и других показатеља, уколико код послодавца нису утврђени нормативи и стандарди рада.
Поред Критеријума који се односи на резултате рада, следе критеријуми који се односе на: имовно стање запослених, број чланова породице, дужину радног стажа, здравствено стање запосленог и чланова његове уже породице, и број деце на школовању. Сви ови критеријуми имају социјалнозаштитни карактер. Исти смисао има и норма Општег колективног уговора по којој запосленој жени са дететом до две године живота, самохраном родитељу, усвојиоцу или стараоцу малолетног детета, чији укупан месечни приход по члану домаћинства не прелази висину гарантоване нето зараде, не може престати радни однос по основу престанка потребе за њиховим радом. С обзиром да и Општи колективни уговор помиње исплату отпремнине запосленом за чијим је радом престала потреба а коме није могло да се обезбеди ни једно од права утврђених законом, својом нормом износ висине отпремнине утврђује на основу просечне нето зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате отпремнине, ако је то за запосленог повољније од износа отпремнине који би му припадао на основу члана 34. Закона о радним односима а у зависности од дужине његовог стажа осигурања и нето зараде коју би запослени остварио у складу са колективним уговором за месец који претходи месецу у коме му престаје радни однос.
На основу збира норми Конвенције 158, Анекса – Препоруке у вези престанка радног односа, Закона о основама радних односа, Закона о радним односима, и Општих колективних уговора на нивоу република чланица — основано се може закључити да се њима и поред датог акцента на заштиту права запослених, чиме се остварује социјални карактер поменутих норми, респектују и интереси послодавца; па се на овај начин потпуно оправдава сврха постојања института — престанак радног односа на иницијативу послодавца.