Radno i socijalno pravo

В. Вучковић: Дисциплинска одговорност и дисциплински поступак... 191

бранити став да би у касније покренутом дисциплинском поступку требало одбацити захтев за покретање дисциплинског поступка. Сваки послодавац је овлашћен да процени да ли је неко чињење, или нечињење, за њега, повреда која повлачи изрицање најтеже дисциплинске мере, имајући при томе у виду и раније понашање запосленог и све остале околности случаја. Што се тиче престанка радног односа, до њега долази отказом по члану 108. став 1. тачка 7. Закона о радним односима, али само ако се обезбеди да код другог послодавца ради пуно радно време.

Треће је право из члана 26. став 1. тачка 3. Закона о радним односима, да се запослени стручно оспособи, преквалификује или доквалификује за рад на другом радном месту код истог или другог послодавца са пуним или непуним радним временом. Да ли је и како за време тог оспособљавања запослени дисциплински одговоран; За време стручног оспособљавања и преквалификације и доквалификације, запослени је и даље у радном односу. Само прима накнаду зараде. По дефиницији, повреда радне обавезе је неиспуњавање радне обавезе или непридржавање одлука донесених од послодавца. За време едукације, запослени је у статусу “технолошког вишка и нема радних обавеза, у смислу извршавања задатака свог радног места, а може се десити и да се усавршава на другом месту, па онда нема ни налога послодавца. Ипак, ово га не може ослободити одговорности бар у погледу неких повреда, јер је овде кључна одредница “у вези са радом“. Право на оспособљавање очито јесте у вези са радом (будућим), па би неке од повреда свакако могао учинити. Ако се оспособљава на другом месту, то би могло бити одавање пословне, службене или друге тајне, фалсификовање докумената, на пример. Када се оспособљавање обавља код послодавца, могуће је извршити скоро све повреде, али би ипак неке биле искључене (неостваривање предвиђених резултата рада, на пример, јер се запослени баш и оспособљава да извршава нове радне дужности и обавезе). Ако се после овог оспособљавања запосли код другог послодавца, са пуним радним временом, престаје му радни однос код првог послодавца.

Што се тиче права на новчану накнаду, самим остварењем тог права запосленом престаје радни однос отказом, па се ни о евентуалној дисциплинској одговорности не може говорити. Докуп стажа, као право запосленог за чијим је радом престала потреба, познаје Савезни закон о основама радних односа. То право изричито не наводи Републички Закон о радним односима, али га помиње у прелазним одредбама члана 144. став 2, продужавајући право на докуп стажа из ранијег Републичког Закона о радним односима. И овде, у погледу дисциплинске одговорности важи оно што је речено за исплату новчане накнаде.