Radno i socijalno pravo

192 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Мислимо да је од интереса и радно ангажовање. Наиме, послодавац може запосленог, док му не обезбеди једно од права утврђених законом (која су предвиђена за запослене за чијим радом је престала потреба) да ангажује на обављању послова који одговарају његовој стручној спреми односно радној способности. За време тог радног ангажовања, запослени прима одговарајућу зараду, и носилац је свих обавеза и одговорности, па и дисциплинске. Ако запослени у изнетом смислу није радно ангажован, може бити распоређен на рад на одређено време код другог послодавца у смислу члана 22. Закона о радним односима, а то значи да му права, обавезе али и одговорности мирују код првог послодавца. Зато се против њега сигурно може водити дисциплински поступак ако је код послодавца код кога је привремено распоређен повредио радне дужности. Код "матичног" послодавца остаје још раније постављена дилема: да ли кад мирују права и обавезе мирује и одговорност Изгледа нам да је законодавац, у овом случају ту дилему разрешио тако што је прописао да мирују и одговорности, што значи да се не може водити ни дисциплински поступак код тог првог послодавца. Уколико запослени одбије да се радно ангажује док му се не обезбеде права “технолошког вишка“ ствара се (факултативни) основ за отказ уговора о раду, према члану 108. став 2. тачка 2. Закона о радним односима.

А ако запослени није нити радно ангажован, нити привремено распоређен код другог послодавца, он има право на накнаду зараде, он не ради нигде. Да ли и тада може да се против њега води дисциплински поступак; Опет треба видети да ли је учинио повреду “у вези са радом“ (јер “на раду“ није ни могао). Овде би се могла извести аналогија са запосленим који је учинио повреду у слободне дане. Према пресуди Врховног суда Србије Рев. 4069/93 дужности на раду и у вези са радом обухватају укупно понашање радника а не само извршавање радних обавеза непосредно везаних за процес рада и фактичко присуство радника на радном месту. Суд је сматрао да одређена радња представља повреду радне обавезе и када је извршена у слободне дане. Такође, “радник је дужан да поштује радну дисциплину не само на радном месту и у току радног времена, већ и изван круга предузећа. Повреда радне обавезе, у овом случају изазивање туче, може бити учињена и изван простора и времена рада, под условом да је у вези са радом. Физички и вербални напад на директора пред његов одлазак на службени пут, учињен непосредно испред улаза у пословни простор предузећа и пред почетак радног времена, јесте акт недисциплине учињен у вези са радом. Отуда је тужилац учинио повреду радне обавезе, која му се ставља на терет" (Врховни суд Србије, рев. 3522/92 од 26.11.1992. године, Билтен судске праксе Врховног суда Србије 1/93).