Radno i socijalno pravo

мр Бранко В. Михаиловић Правни факултет Подгорица

ДИСЦИПЛИНСКА МЈЕРА ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

1. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ КАО САСТАВНИ ЧИНИЛАЦ РАДНОГ ОДНОСА

Радно законодавство а и пракса СРЈ, као и законодавство и пракса социјалистичке Југославије није на једнообразан и јединствен начин дефинисала појам самог радног односа, а самим тим и није прецизирала мјесто радне одговорности у систему радних односа, па чак ни у самом појму радних односа. Према поимању радног односа проф. А. Балтића као: "добровољна (слободна) лична, радноправна, функционална веза радника у организацији, односно код послодавца, на основу које се радник, под одређеним условима и на одређен начин укључује у организовани рад у организацији (послодавца), заузимајући једно одређено радно мјесто, на коме обавља одређени посао (рад), односно функцију и примајући за свој лични рад доходак (плату или зараду) према уложеном раду. Овакав однос садржи низ конкретних права и обавеза за сваког учесника, односно субјекта у њему'.

Нормативно-језичком правном анализом наведене дефиниције појма радног односа, можемо апликативно закључити да су битни елементи радног односа добровољност, лична радноправна функционална веза, укључивање у организовани рад и плаћа (најамнина).

| Др Александар Балтић, др Милан Деспотовић: Основи радног права Југославије, систем

самоуправних међусобних односа и основни проблеми социологије рада, Савремена администрација, Београд