Radno i socijalno pravo

Б. Михаиловић: Дисциплинска мјера престанка радног односа 195

Небитни елементи радног односа по професору Балтићу пред-

стављали би: а) трајање радног односа; 6) субординација; ц) пуно радно . . . 2 вријеме; д) остали елементи који нијесу битни.

Проф. В. Брајић каже: "Најкраће речено радни однос је добровољан, прано регулисан рад који радник обавља лично на организован начин, од-

носно кроз организоване облике, примајући за тај рад награду-плату"".

Анализирајући дефиницију проф. В. Брајића могли би доћи до закључка да формулација "правно регулисан рад" (подвукао Б.М.) инкорпорира одговорност радника, која по нашем мишљењу спада у основне одреднице (елементе) радног односа. Као потврду ове тезе (тврдње) налазимо како у теоријским схватањима наших аутора, тако и у страној компаративној теоријској литератури“.

У нашој радноправној литератури проф. П. Јовановић о редакцији радног односа и одговорности каже: "Једно од основних обележја радног односа јесте правна субординарност радника радном реду који постоји у радном односу, али и узајамна права, обавеза и одговорности странака у том односу.

Наиме, ступањем на рад радник преузима дужност и обавезе на раду и у вези са радом, те уколико својом кривицом не испуњава радне обавезе или се не придржава одлука донесеним у предузећу, односно код послодавца, тада он одговара на учињену повреду радне обавезе. Та одговорност се назива дисциплинском одговорношћу.

Наведена теоријска размишљања која су зачета и утемељена у нашој радноправној литератури од стране проф. В. Брајића а у одсуству практичних и законодавних рјешења недвосмислено нас упућује на закључак да је дисциплинска одговорност саставан, неизоставни чинилац сваког радног односа, без обзира на модел правних друштвено-економских и политичких опредељења дате државе или друштва.

Један од основних захтјева технолошког процеса и успјешности сваког ефикасног модела пословања је радни ред и радна дисциплина, што значи и у основи и у појединостима да нема ефикасног пословања у савременим тржишно оријентисаним друштвима, тј. државама без радне дисци-

~

– Оп. цит. стр. 30-32.

Др Влајко Брајић, Радно право, пето измијењено издање, Савремена администрација, Београд 1991. год. стр. 74.

Види Проф. др Предраг Јовановић, Радно право – Нови Сад; Правни факултет, 1993. год. стр. 237. и Трудовое право Украјине, под редакцијом конд. правних наука Чанишевој и кандидата правних наука Болотиној, Хорков 2000. год. стр. 310–315.

Види: Проф. др Предраг Јовановић, Радно право, Нови Сад, Правни факултет, 1993. год. стр. 237.