Radno i socijalno pravo

Б. Михаиловић: Дисциплинска мјера престанка радног односа 197

закључно са 62. чланом у основи регулише питање дисциплинске одговорности, тј. потврђује принцип законитости односно легалитета.

Чланом 53. Наведеног закона су таксативно наведене мјере за повреду радних обавеза. За повреде радних дужности и обавеза запосленом се може изрећи једна од следећих дисциплинских мјера:

1) Новчана казна; 2) Престанак радног односа/.

Већ следећим чланом, тј. чланом 54. предвиђа се да се: "Новчана казна може изрећи за повреде радних дужности и обавеза утврђених законом и колективним уговором.

Новчана казна може се изрећи највише у висини од 20% аконтације мјесечне зараде запосленог, у трајању месеца до шест месеци. Аконтација зараде запосленог остварена у месецу у коме је одлука изречена узима се као основ за утврђивање висине новчане казне.

Закон о основама радних односа као што се да закључити анализом члана 54. само предвиђа новчану казну као мјеру за повреду радних обавеза и одређује њену висину, при чему не наводи разлоге због којих се новчана казна може изрећи. Новчана казна је једна од крајње дискутабилних казни у сваком правном поретку. Наиме, она је као што јој и име каже репресивне природе, па нијесмо сигурни да ли је добро препустити републичком законодавству и колективном уговору разлоге њеног изрицања. Наиме она је у концепцији удруженог рада била нешто слично дефинисана, па је изазивала као таква доста оштрих полемика и расправа.

Мјера престанка радног односа представља и централну тачку овог рада. Закон о основама радних односа чланом 55. утврђује да "Мјера престанка радног односа изриче се за повреде радних дужности и обавеза и то за:

1) Неблаговремено, несавесно и немарно извршавање радних дужности и обавеза; 2) Незаконито располагање средствима; 3) Неостваривање предвиђених резултата рада из неоправданих разлога у периоду од три мјесеца узастопно; 4) Повреду прописа о заштити од пожара, експлозије, елементарних непогода и штетног деловања отровних и других опасних материја, као и повреду прописа и непредузимање мера заштите запослених, средстава рада и животне средине; 5) Злоупотребу положаја и прекорачење овлашћења; 6) Одавање пословне, службене или друге тајне утврђене законом, колективним уговором и општим актом; 7) Злоупотребу права коришћења боловања; 8) Ометање једног или више запослених у процесу рада којим се изразито отежава извршавање радних обавеза.

7 Чл. 53. оп. цит.