Radno i socijalno pravo

Б. Михаиловић: Дисциплинска мјера престанка радног односа 201

ним вјештинама" не могу штитити ако се не буду постизали одређени постављени радни резултати. Сваки радник у сваком датом начину или процесу рада, уколико несавјесно обавља посао, или пак из неоправданих разлога не остварује предвиђене резултате, биће му изрицана мјера престанка радног односа, која наговијештеним промјенама све више ће попримати атрибуте класичног отказа. Нема спора да оваква рјешења све више ће задирати у сверу интереса радника, али би било и крајње нерационално, да не кажемо и нехумано према послодавцима који не само да нијесу дужни да трпе несавјесно и немарно понашање од стране радника, већ су послодавци дужни да на ефикасан начин и правно дозвољен начин заштите своје интересе.

3. ДИСЦИПЛИНСКА МЈЕРА ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА И НЕКА НАЧЕЛНА ПИТАЊА ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

Радни однос као уговорни радни однос, за разлику од међусобних радних односа, и концепцијски и садржински, поприма сасвим другојачија права обележја и карактеристике. То је неопходно како из економских разлога, а из разлога савременог начина пословања и "нове филозофије привређивања“. Сви наведени резултати недвосмислено говоре да су промјене у прописима које регулишу како престанак радног односа, а тако и норме које регулишу дисциплинску мјеру престанка радног односа потребне.

Промјене које се тичу дисциплинске мјере престанка радног односа у дијелу дисциплинског поступка су у мањем или већем обиму формалне и као такве недовољне. "Као примједбу на важећа законска решења у погледу престанка радног односа, треба имати у виду уставну одредбу устава СФРЈ (1974) према којој је радни однос могао престати само у случајевима и под условима утврђеним законом. То је учинило да одредбе о престанку радног односа буду детаљне, прецизне и обимне. Ипак, оно што је битно, то је да су сталност запослења и сигурност радника били на изузетном високом

нивоу".

"On. unt. cTp. 612.