Radno i socijalno pravo

202 Поруке

У организацији Републичког министарства за рад, борачка и социјална питања, Југословенског удружења за радно право и социјално осигурање и Републичког завода за тржиште рада, 10. и 11. маја 2000. год., у Београду је одржано саветовање "Радноправна и друга питања флексибилних форми запошљавања". Из реферата, излагања и дискусија проистекле су следеће

ПОРУКЕ

1. Флексибилне форме запошљавања треба да нађу одговарајуће место у законским прописима и посебно у колективним уговорима.

2. Потребно је развијати и даље подједнако, односно у адекватној мери, све форме радног односа и запошљавања, међу њима, у одговарајућој мери радни однос на неодређено време и одређено време, са пуним и непуним радним временом.

3. У закону и колективним уговорима флексибилне форме запошљавања треба да буду регулисане тако да се у свим формама обезбеди радно ангажовање у складу са: 1) радно-организационим потребама послодавца; 2) такође у објективно могућој мери, са потребама и интересима незапослених и у складу са утврђеним основним правима запослених; 3) неке форме флексибилног запошљавања морају бити означене као привремена и повремена решења.

4. Не може се прихватити став да је радни однос као форма запошљавања нефлексибилан. Још увек то треба да буде примарна форма запошљавања и заштите радника, док се у свету не промене битне претпоставке, које ће евентуално довести до нестанка радног односа.

5. У прописима и пракси, флексибилне форме запошљавања морају бити у највећој могућој мери, у складу са потребама и могућностима запосленог, који се определио за такву форму запослења. Права и обавезе у овим формама треба да одговарају не само потребама послодаваца, већ у одговарајућој мери, и потребама радника.

6. Решења у погледу права и обавеза у флексибилним формама запошљавања, морају бити у одговарајућем складу са решењима утврђеним за упоредиве раднике, са пуним радним временом, у смислу правила садржаних у стандардима МОР-а.

7. Констатована је потреба да се размотре предлози за отварање више могућности заснивања радног односа на одређено време, али тако да се не руше могућности за запослење на неодређено време, када за такво