Radno i socijalno pravo

Борисав Чолић, судија Врховног суда Србије

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА СА САВЕТОВАЊА КОЈЕ ЈЕ ОДРЖАНО 10. и 11. маја 2000. године у организацији Југословенског удружења за радно право и социјално осигурање

1. ПИТАЊЕ: На који начин се обавезује запослени да надокнади штету насталу пословним мањком када је висина штете и штетник утврђен у поступку прописа средстава и извора средстава»

ОДГОВОР: Према одредби чл. 56. ст. 6. Закона о основама радних односа, ако је повредом радне дужности и обавезе настала штета, дисциплински орган доноси одлуку о накнади штете или даје иницијативу надлежном органу за покретање поступка за накнаду штете. Према одредби чл. 106. ст. 1.6, 7. и 8. Закона о радним односима Републике Србије, запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези са радом, намерно или крајњом непажњом, проузроковао послодавцу. Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету прозроковао и како се надокнађује утврђује посебна комисија коју образује надлежни орган послодавца. Ако се накнада штете не оствари у складу са одредбом ст. 6. истог члана, о штети одлучује надлежни суд. Запослени који је у раду или у вези са радом намерно или крајњом непажњом проузроковао штету трећем лицу, а коју је накнадио послодавац, дужан је да послодавцу надокнади износ исплаћене штете. Основ одговорности запосленог за штету коју, на раду или у вези са радом, проузрокује послодавцу је кривица изражена у намери или крајњој непажњи, која се не претпоставља, него доказује. Значење израза “у вези са радом , треба узети тако да веза са радом постоји ако је штетно понашање произашло из прилике у коју радник не би дошао без радне обавезе.